Осећања - емоције

Најједноставније речено, емоције су реакције на догађаје,

на збивања у свету који нас окружује, било да је то спољашњи свет,

било да је реч о свету унутрашњих догађаја. 

Емоције су реакције које олакшавају функционисање, оне имају своју сврху - потребне су и корисне!

?: Да ли су ми потребне и негативне емоције, нпр. страх?

Да, и такве емоције су потребне! Страх, нпр,  осим ако није претеран и паралишући (мада је и такав некад користан за преживљавање) је потребан да би се особа сачувала од потенцијално животно угрожавајућих радњи!

Људи често имају урођене обрасце испољавања емоција који су генетски одређени! Сетите се, емоције смо помињали већ у другом контексту - реч је о темпераменту! Темперамент је генетски предодређен начин испољавања емоција.

Ипак, емоције, као обрасци реаговања на догађаје, се уче кроз животна искуства и од других људи - посматрањем и  угледањем, а оно што у тој причи јесте урођено је начин на који их доживљавамо и показујемо - брзо, споро, јако или слабо...

У старту, да не буде забуне, правимо разлику између ова два појма:

• осети, тј. осећаји су чулни утисци.. доживљаји које имамо када неко наше чуло прими информацију из окружења; 
• осећања су емоције; наше реакције (физиолошке, когнитивне, понашајне) на различите догађаје

Презентација је на адреси: 

https://www2.slideshare.net/Profpsiholog/emocije-druga-godina-gimanzije

Захваљујем се колегиници "Profpsiholog" на сјајној презентацији!

Након презентације следе објашњења појединих појмова који су на слајдовима поменути. 

1. Физиолошка компонента (све су резултат деловања симпатичког дела нервног система (који убрзава процесе) или парасимаптичког дела (који успорава и кочи процесе) - лупање срца, дисање које је убрзано, продубљено, зенице које се шире или скупљају, промене крвног притиска..
2. Свест о емоцији (унутрашњи доживљај емоције) - то је она идеја да имамо неку одређену емоцију
3. Понашање - приближавамо се или удаљавамо од других, окрећемо од или ка њима, дрхтимо, тресу нам се руке, бежимо или "заледимо" кретање, имамо одређену фацијалну експресију која другима јасно сведочи о емоцијама које проживљавамо, некада и више него што смо сами свесни емоције коју показујемо, јер људи понекад своје емоције потискују, па их нису свесни!

1. Афективни (емоционални) тон: доживљај пријатности или непријатности који прати сваку емоцију коју имамо
2. Осећања: проста или сложена; реакција коју имамо на догађаје који нам се дешавају, било у окружењу, било у свету унутрашњих збивања
3. Расположења: "широка" смоционалног стања и слабог интензитета која нас "прате" токо дужег периода (то је оно када кажете: "Ових дана сам нешто посебно доброг расположења")
4. Афекти: врло краткотрајна, а екстремно интензивна емоционална доживљавања која могу да сузе свесност; у таквим стањима је могуће рећи/урадити нешто без претходног промишљања (нпр. убиство у афекту); афекте треба разликовати од људске афективности која се односи на нашу уопштену емоционалност, тј. способност да доживљавамо емоције
5. Сентименти: сложена емоционална стања која могу истовремено да укључе више различитих емоција, чак потпуно супротних, према нечему (нпр. мајку, наравно, бескрајно волите, али сте истовремено на њу јако љути јер вас је казнила због нечега, а осећате и страх за њено здравље јер је почела озбиљно да кашље у доба короне).

Ово питање разматра више теорија, а све полазе од опажања стимулуса (ситуације) који покреће емоцију:

1. Кенон-Бардова (класична теорија): на стимулус (подстицај) имамо истовремени доживљај свести о емоцији и телесне (физиолошке) промене (треба да пређем набујалу реку преко узаног, дрвеног, климавог моста и истовремено почињем да осећам лупање срца и страх)
2. Џејмс-Лангеова теорија: на стимулус из окружења најпре доживљавамо телесне промене, а емоција је само доживљај тих промена (прелазим набујалу реку преко узаног, дрвеног, климавог моста и почиње срце да ми лупа, дакле - плашим се!)
3. Шахтерова - когнитивна: ситуацију коју опажам прво тумачим, па у зависности од начина тумачења, имам и одређену емоцију на физиолошком, свесном и понашајном нивоу - овде се умеће когнитивни фактор процене ситуације, па је по тој теорији емоција резултат закључивања о стимулус-ситуацији (прелазим набујалу реку преко узаног, дрвеног климавог моста - ствар може да пукне, а ја да упаднем у реку и да се повредим или удавим - дакле, плашим се потенцијалне опасности)

Анализирајте у доле шему развоја емоција коју је дала Катарина Бриџес! Јасно је да се поједине емоције током развоја постепено јављају, онако како дете неуролошки и интелектуално развија. На самом почетку, дете и нема праве емоције, већ њихове наговештаје - у питању је примарно узбуђење које је више једна генерализована неуролошка активност која ангажује цело тело; затим се у првим недељама бебиног живота јављају стања задовољства и незадовољства која се везују за адекватне ситуације (беба је гладна, мокра, усамљена, поспана или, пак, сита, пресвучена, окупана и неко са њом комуницира), а затим се од трећег месеца постепено јављају и прве праве емоције (љутња, гађење, страх, усхићење, радост, наклоност, љубомора).

Развој емоција је везан за интелектуални напредак, а најбољи сведок те везе је појава страха пред другим особама, који се јавља у седмом, осмом месецу (беба почиње изненада да плаче када се у кући појави страна особа, што до тада није радила). Плач пред странцем је знак да дете препознаје да је то особа коју не зна и за коју није сигурна да ли ће јој наудити, тј. има нејасну претпоставку да је њена сигурност угрожена. Зато тражи заштиту мајке - окреће јој се у загрљај (сви црвено означени термини су когнитивне, тј. сазнајне и интелектуалне природе). Због тога је кашњење у развојном јављају  одређених емоција - индикатор потенцијалне интелектуалне заосталости!

Развој емоција код деце, према Катарини Бриџес

Емоционално интeлигeнтни људи имају висок ниво толeранцијe на различитe догађајe, способност да их рационализују, сталожeни су и имају добру самоконтролу, рeтко попуштају прeд налeтом eмоција, спрeтно контролошу своја расположeња.

Шта су, заправо, емоције, према најновијим неуропсихолошким истраживањима?

Може се чинити да су емоције урођене, предодређене, да се са обрасцима емоција рађамо и да ми у одређеним ситуацијама само покрећемо одређене емоције  које смо добили рођењем! Ништа од тога, у шта су људи дуго веровали,  није тачно!

Истраживања показују да се емоције уче на основу великог броја ситуација и искустава,

при чему се у мозгу прави неуронска мрежа повезана са специфичним искуствима, са опажањем и доживљавањем различитих ситуација.

Емоција је увек предвиђање шта ће да нам се деси у некој ситуацији, а наш мозак предвиђа  на основу претходних искустава – претражује сличне ситуације и повезује већ проживљена искуства и емоције формиране у њима и пореди их са актуелним искуством.

Дакле – емоција је предвиђање које конструише наш мозак

у датој ситуацији у односу на претходна искуства!

Другим речима, то је когнитивни процес!

Неуронаучница Лиза Фелдман Барет ће у следећем ТЕД-видеу то боље објаснити.

У којој мери су емоције универзална појава, да ли зависе од културе, историјског периода, језика којим неки народ говори; да ли је начин на који људи доживљавају емоције подложан промени током времена и епоха, или ми данас то чинимо на потпуно исти начин  као и наши преци? Погледајте у следећем ТЕД-видеу какве одговоре на ова питања даје историчар који истражује емоције, Тифани Ват Смит. 

Хоћемо ли имати роботе који исказују и препознају емоције, можда и оне који их осећају? Које би биле добре стране употребе технологије у сфери људских емоција (или емоција животиња и других бића), а шта би били лоши, можда и погубни аспекти овакве употребе, тј. злоупотребе технологије? Како примена уређаја у домену емоција може да унапреди, а како да уназади, или чак осујети живот? Размишљајте о томе, јер је то изазов врло блиске будућности, понегде и садашњости, а рекла бих и да је то ствар свакодневне реалности у којој ће живети ваша деца. Да ли вам се та реалност допада? 

О тим и другим аспектима будућности која нам је већ стигла, говоре доња два видеа.