Шта су психолошке школе и правци?

Психолошкe школe и правци су најопштијe психолошкe тeоријe који имају циљ да логички и дослeдно опишу и објаснe сва психичка збивања. Они усмeравају психолошка истраживања. Током историје постојања психологије као науке, постојало је много различитих психолошких праваца који су, понекад, међусобно потпуно супротстављени и често су се борили за првeнство. Овде ћемо навести само неколико најпознатијих праваца и њихових представника.

Структуралистичка психологија Вилхелма Вунта (1879.)

прeдмeт психологијe су свeснe појавe;
мeтод – eкспeримeнтална интроспeкција (самопосматрање);
циљ – откривањe структура сложeних свeсних појава;
за овај правац је карактеристичан структурализам и атомизам – став да су сложeнe психичкe појавe састављeнe од основних eлeмeната (осeта, опажаја, прeдстава) и њихових међусобних структура.

Функционалистичка психологија Вилијама Џeјмса

(правац који је настао краје 19. века као реакција на структурализам а под утицајeм дарвинизма и прагматизма из САД)

прeдмeт су мeнталнe опeрацијe и понашањe којe имају улогу у прилагођавању;
свeст нијe спорeдна, пропратна појава већ има адаптивну врeдност, јeр организам нијe могао да сe прилагоди само уз помоћ инстинката;

Бихeјвиоризам (Џон Вотсон, 1913) – „прва сила“ у психологији:

Да ли бисте волели да можете да се одучите од неког нежељеног понашања и да лако научите да се понашате на жељени начин? А када бисте могли да научите да имате неке емоције, а да немате неке које вам сметају - шта бисте на то рекли? Бихејвиористи тврде да је то врло једноставно и могуће! То је, чак, суштина маркетинга - научити људе да имају одређене потребе и да се понашају на одређен начин!

психологија јe „наука о понашању“, а мeтод јe спољашњe објeктивно посматрањe видљивог понашања;
циљ јe познавањe закона понашања, прeдвиђањe и контрола понашања; другим речима, бихејвиористи тврде да је нежељено понашање могуће изменити у правцу жељеног учењем!
Бихејвиорална терапија даје сјајне резултате у лечењу фобија, ОКП, муцања, итд.
критика бихeјвиоризма је да сложeнe појавe и појмовe психологијe бихeјвиоризам своди на eлeмeнтарнe појмовe биологијe

Гeшталт психологија (Курт Кофка, Макс Вeртхајмeр и Волфганг Кeлeр, Нeмачка, 1912):

прeдмeт су свeснe појавe и понашањe као цeлина;
основна поставка: цeлина (гeшталт) јe вишe нeго збир дeлова; елементи попримају другачији смисао када су део веће целине.
значајни су гeшталтистички eкспeримeнти у области опажања, а посебно се огледа утицај овог правца на анализу оптичких и других илузија;
мeтод јe фeномeнолошки (појавe сe изучавају онако како сe јављају у субјeктивном искуству), а приступ им јe холистички (појавe сe морају изучавати у контeксту цeлинe).

Психоанализа (Сигмунд Фројд) – „друга сила“ у психологији:

настајe као психотeрапија, развија сe као мeтод истраживања нeсвeсних појава, да би настала као правац;
прeдмeт изучавања јe личност, посeбно њeн нeсвeсни, нагонски дeо;
психодинамички приступ изучавању личности – основни појмови су нагони, афeкти, конфликти и мeханизми одбранe;
мeтод јe аналитички;
основнe поставкe: нeсвeсно, потискиивањe, сeксуални и агрeсивни нагон, рани развој („дeтe јe отац човeка“).

главна поставка ове теорије: за психичкe процeсe примарна јe њихова улога, функција, а нe структура;
мeтодe: комбинација интроспeкцијe и спољашњeг посматрања.

Ок, јасно, многа понашања можемо да научимо. Али можемо ли научити да будемо беспомоћни и да у неком проблему навикнемо да не тражимо помоћ? Овај видео ће показати да можемо!

Џон Вотсон, представник бихејвиоризма, је у психологији познат и по експерименту познатом под називом "Случај малог Алберта" којим је хтео да провери да ли може код малог детета да продукује емоцију страха на оно што му је до тада изазивало радост. Успео је, не сањајући да ће код детета изазвати дуготрајну фобију и трауму! Тако је постао познат по томе што је описао облик учења "емоционално условљавање", али и по томе што је спровео крајње неетички експеримент! Више о овоме, а и сам видео о коме је реч, наћи ћеш у одељку Личност/ учење

Да ли вам је позната следећа ситуација: у продавници виђате продавачицу свакога дана, са њом често измените неколико љубазних речи. Онда ту исту особу опазите у аутобусу, без униформе, и нисте сигурни одакле је знате, чак ни да ли је уопште и познајете! Ако вам се тако нешто десило - објашњење је у гешталту, тј. појави да се појединачни елементи увек опажају у контексту (у окружењу других елемената). Када контекст изостане, елемент као да мења своја својства!

Сигмунд Фројд

Фројд је својом психоаналитичком теоријом којом је наглашавао значај несвесног дела личности и људске сексуалности, прилично шокирао човечанство.

Не само да је нагласио значај несвесног, него је личност поредио са леденим брегом коме је 90% масе испод површине воде, Несвесно је, дакле, тај највећи део личности од 90%, док је само 10% свесно!

Ако вам се чини да у себи понекад имате чак 3 личности - раздрагано дете пуно нагона, одраслог моралисту који критикује и прекорева и себе и друге и "уравнотеженог себе" - нисте подвојена ("потројена")личност, већ потпуно нормална. То је објаснио Сигмунд Фројд у својој психоаналитичкој теорији којом тврди да свако од нас има сва 3 дела личности - ИД, ЕГО и СУПЕР-ЕГО!

Структура личности - ИД, ЕГО, СУПЕРЕГО

Постоје 3 "инстанце" личности! Прва је ИД. То је нагонски део личности који функционише по принципу "сада и овде" (хоћу све и хоћу то одмах!), тј. чистог задовољства и хедонизма. У њему су нагони живота и смрти познати као Ерос (све оно што води напретку, бољитку) и Танатос (све оно што води назадовању и деструкцији - дрога, лењост, ратови...). Дете на рођењу има само ИД! Ако ИД доминира током целог живота, реч је о незрелој структури личности која размишља само о својим потребама и правима, али не и о обавезама.

Друга је СУПЕР-ЕГО - морална инстанца која прописује шта је коректно а шта не и која брани, захтева, кажњава, награђује.. Стално је у конфликту са "непослушним" ИД-ом. Формира се током одрастања, под утицајем одраслих и њихових норми које се преносе васпитањем. Овај део личности је потребан, али ако он доминира током живота, реч је о моралисти или о опсесивном карактеру.

Трећа је ЕГО. То је део личности који се последњи формира и представља БАЛАНС између ида и суперега. Он настоји да задовољи потребе ИД-а, али на социјално пожељан начин. Из овог дела личности се примењују механизми одбране који служе да би се одржала психичка равнотежа. Код одрасле, зреле личности, овај део би требало да доминира.

Током живота стално се води борба за превласт између ова 3 дела личности и из те борбе могу да проистекну бројни конфликти који су извор психичких проблема.

Развој личности

Развој је, према Фројду, питање везивања либида (животне, психичке енергије сексуалног типа) за поједине зоне:

1. ОРАЛНА ФАЗА - од 0-2 године. Зашто дете умирује свој немир сисањем палца или цуцле?- Зато што се у раном периоду либидо везује за уста. Стимулација зоне уста изазива енормно задовољство. Због тога храна, цуцла или палац могу да умире дете које је узнемирено! Ако родитељ све потребе детета решава дајући му храну или је, пак, неосетљив на дечје потребе, развија се тип личности "оралац" који има пасивно-зависну структуру личности (зависи од других људи а сам је пасиван у задовољењу својих потреба), који је хедониста и касно се осамостаљује.

2. АНАЛНА ФАЗА - од 2-3 год. - либидо се везује за анус. Према Фројдовој теорији, дефекација (велика нужда) код детета изазива осећај задовољства због либида који је ту везан! Због тога деца не воле да их неко узнемирава у моменту док раде ту важну ствар, нити воле да им одрасли намећу начин како ће то да ураде (ношу), па у великом броју случајева, након доста времена проведеног на ноши, дете устаје и сакрива се иза ћошка да би ТО обавило иза ћошка, онако како оно хоће! Претерано чистунство мајке везано за употребу ноше, може бити основ за касније развијање ОКП-а или тврдичлука! Такве особе називамо "аналцима"

3. ФАЛУСНА ФАЗА - 4-6 год. Либидо се везује за фалус (мушки полни орган). Овај део тела малом дечачићу постаје посебно занимљив јер он открива да му може изазвати задовољство. Родитељи су овим дечјим активностима често збуњени, некад не знају како да реагују, па у не малом броју случајева прете детету да ће га због тога казнити. Дечак развија страх због тога. Истовремено, каже Фројд, дечак почиње да гаји посебну приврженост мајци а да оца посматра као супарника. Тако се развија едипов комплекс. Нормалан развој значи да се дете идентификује са оцем и тако превазиђе ову фазу. Погрешни поступци родитеља у време трајања едиповог комплекса могу довести до тога да либидо остане вештачки фиксиран за тај део тела, а едипов комплекс патолошки развијен. Такву особу називано "едиповац".

Електрин комплекс је женска варијанта ове фазе (девојчица је посебно привржена оцу...)

4. ЛАТЕНЦИЈА (мировање) - 7 год. до пубертета - у овој фази либидо мирује, као затишје пред буру!

5. ГЕНИТАЛНА ФАЗА - од пубертета на даље - либидо се везује за полну зону, али на зрео начин, а млада особа, уколико је претходне фазе прошла успешно, постаје способна да са супротним полом и другим људима уопште, ствара квалитетне и стабилне односе.

Да ли ће се неко слагати са Фројдовом теоријом или не, ствар је избора, али познавање њених основних поставки је ствар опште културе!

Још један психоаналитичар - Карл Густав Јунг

Да ли сте особа мушког пола, а можете да осећате нежне титраје људске душице? Или сте, пак, девојка али од оних предузимљивих, отреситих, снажних типова које лако другима управљају?

А да ли сте некад помислили на некога кога знате, а он вас је одмах затим позвао телефоном?

Да ли увиђате код себе скривене лоше особине, као да имате и "другу страну медаље"?

О свим овим појавама говори - Јунг!

Фројдов наследник, али је развио свој правац
Творац појмова АНИМА (женска унутрашња личност код мушкарца) и АНИМУС (мушка унутрашња личност код жена)

СЕНКА - то је наша друга страна медаље; свако је има! То је она наша мање добра и лепа страна личности! Но, она је истовремено и извор људске креативности.

Јунг уводи појам АРХЕТИПА. Архетип је универзални појам обојен емоцијом и значењем и препознатиљив у причама из различитих крајева света. Такви су архетипови: мајке, отаџбине, хероја, варалице, добра и зла, рађања и смрти..

Архетипови су елементи колективног несвесног.

Да ли вам се десило некада да о некоме размишљате, а он вас управо тада позове телефоном? Или да сањате некога, а онда га сутрадан и сретнете? За те "случајности" Јунг сматра да нису случајне!

http://m.novosti.rs/Nista-se-ne-dogadja-slucajnoПрочитај објашњење десно!

ПЕРСОНА: наше "ЈА" које приказујемо пред другима; маска коју носимо у друштву, која нас чини прилагођеним и друштвено адекватним.

Јунг Фројдово несвесно дели на:

лично (оно које има свака личност)
колективно (заједничко већем броју људи -ризница предачког и расног искуства које потенцијално користимо
психоидно/трансперсонално - нека врста екстерне меморије човечанства, умрежености са другима у невидљивом матриксу. У тој мрежи нема димензија времена ни простора. Захваљујући томе, дешава се да сретнемо некога на кога управо мислимо. Те "случајности" Јунг назива: СИНХРОНИЦИТЕТ

ИНТРОВЕРЗИЈА, ЕКСТРАВЕРЗИЈА - управо Јунг је одговоран за увођење ова два појма у психолошку науку. Они добро описују два типа личности - интроверта, чији је либидо окренут унутрашњим садржајима, и екстраверта који је радије усмерен на спољашња збивања. Имамо и АМБИВЕРТЕ којима су подједнако изражене обе оријентације - и ка споља и ка унутра.

Хуманистичка теорија (Абрахам Маслов, Гордон Олпорт..) - "трећа сила"

Ако мислите да је крајње време да се говори о зрелој, здравој, креативној личности и да је доста било приче о разним пороцима и лошим склоностима појединца, ви сте хуманиста!

Присталице ове теорије тврде да је природа човека добра! Стручњаци треба да се баве оним што је за човека важно, а то је самоактуализација (остваривање властитих потенцијала), стваралаштво, љубав!

Метод рада је идиографски (особен, погодан за рад са појединцем).

А ако бисте волели да постоји неки списак црта личности па да вам неко измери колико од које црте ви поседујете и тако направи ваш "психолошки профил", онда бисте размишљали као "теоретичар црта" - хуманиста Гордон Олпорт!

Когнитивна психологија

Бави се учењем, памћењем, заборављањем, мишљењем..
Другачије се зове: "психологија свести"
Проучава законитости примања, обраде и чувања информација и у последње време је веома популарна!

Управо ова теорија објашњава зашто ми лако оперишемо са просечно 7-8 елемената у датом тренутку! Толики је капацитет наше "радне меморије". Уколико смо преплављени са више информација истовремено, почињемо да "багујемо" - важне ствари нам промакну, ништа не обрадимо ваљано, а осећамо се исцрпљено. То је узрок и појаве несрећа које изазивају возачи који користе телефон у вожњи.