Неки људи  музику гледају кроз боје. За неке друге, бројеви имају укус или облик. Трећи могу да додирну звук...

   Обојено размишљање - синестезија

  Овакви људи са посебним даром називају се синестетама. Они на битно другачији начин доживљавају музику, боју, бројеве, укусе, мирисе и живот око себе.

Научно објашњење јесте да је синестезија феномен да стимулисање једног чула изазива спонтану реакцију и другог чула. Код „нормалних” људи, центри за чулне надражаје нису међусобно повезани. Код синестета, границе као да су недовољно издвојене, па сигнал може да пређе „из једног чула у друго”. То значи да овакви људи могу да виде боју кроз звуке или, пак, да чују звук или читаву мелодију кроз спектар боја, да осећају укус у устима када прочитају нешто, или да осете мирис када чују неку мелодију. Реч синестезија долази нам из грчког, syn (заједно) и aistheisis (перцепирати, осетити).

  Синестезија не може да се научи. Такав начин размишљања нема везе са свесним асоцијацијама које правимо. Многи људи одређену боју повезују с неким појмом или предметом – на пример да је љубав црвена, море плаво, а лимун жут. Али код синестета то унутрашње осећање развијеније је и није условљено никаквим претходно наученим стереотипима – они могу да испред себе виде мрљу или неки облик одређеној боји, као да је стварно тамо. Море тако може да буде жуто, уторак може да има мирис јоргована, а зима да носи звук виолине.

Збуњена чула

За синестете боје могу да имају и поједине особе (на пример, у виду ореола око њихових фигура), дани у недељи, слова или бројеви (иако су на папиру исписани црним мастилом). За неке појединачни бројеви имају „дубину”, или изазивају визију неке шаре и облика. При посматрању неког броја, неки људи осећају одређени укус у устима.

Други чести облик синестезије је audition colorée, тј. способност гледања боја при слушању музике или гласа. Један синестета то описује као појаву да док слуша, на пример, класичну музику, боје као да теку из музичког уређаја – како се мења мелодија, тако се и боје мењају.

Да све ово није само измишљотина мањег броја људи који говоре о свакојаким чудним личним доживљајима, говоре нам и научни докази. Снимање мозга функционалном магнетном резонанцом (fMRI) показало је да се код излагања надражају (рецимо звучном) код синестета, поред уобичајених, укључују и додатни центри у мозгу (нпр. пријемници за вид – ти јест мозак се понаша као да гледа неку слику). То значи да они виде све што и „обични” људи, али као да имају додатак: везују још једно чуло и добијају јединствен склоп доживљаја.

 Ова способност појединаца научницима помаже да боље схвате начин рада мозга код свих људи, значај синапси и уопште начин протока информација кроз нервни систем. Последњих година синестезија игра битну улогу у неуропсихолошкој расправи научника око начина на који наш мозак уређује чулне сигнале. Да ли су наша чула заиста јасно издвојена онако како су нас учили, на чуло укуса, мириса, додира, слуха и вида? Или је у питању један центар који обједињује сва чула. 

Скривена даровитост

Не зна се тачно колико проценат људи има ову способност. Такође, сматра се да је више жена синестета, и то неки подаци кажу чак 6:1.

 Занимљиво је и да су леворуки чешће синестете од десноруких.
 Због чега је тако тешко установити тачан број синестета и начин испољавања њихових способности? Најпре зато што великом броју људи ова „додатна способност” уопште не смета при свакодневном животу и раду, па се никада нису „пожалили” некоме да имају тешкоће. Тако многи и не знају да су синестете, јер никада и не размишљају о томе да ли се њихов начин виђења разликује од осталих. Додатно, неке синестете нерадо говоре о својим искуствима, из страха да не буду окарактерисаникао лажови или у најмању руку, чудаци. И тако човечанство остаје ускраћено за многа искуства која би можда много више оваквих људи поделило са остатком света.

Међу познатим синестетама много је уметника: Васлиј Кандински, Јохан Себастијан Бах, Волфганг Амадеус Моцарт, Рихард Вагнер, Владимир Набоков, Волфанг Гете, Хајнрих Хајне, Ги де Мопасан, Мерлин Монро, али су бројни нобеловци научници, као и Никола Тесла. 

(Текст преузет и делимично измењен са следеће адресе: http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/cu%D1%98emo-li)

Кликом на доње дугме, одлазиш на додатни садржај.