Ово је једна од важних животних прекретница. Донети одлуку о томе шта ћеш студирати и чиме ћеш се у животу бавити, није лако и подразумева самосталност, спремност да се донесе одлука у мору могућих опција, висок степен самоувида у смислу разумевања себе и својих интересовања, потреба, способности, особина личности, мотивације, итд. То је једна од оних тачака у животу које одређују даљи правац живота. Али - полако! Сви су кроз то прошли!

Пре свега, о томе да студирам (што значи - учим) нешто што ће, највероватније да буде моје професионално опредељење током већег дела живота... изгледа да је то довољан разлог да одаберем нешто што ме заиста занима!

Наравно, могуће су различите варијације на задату тему, па и посао којим ћеш се бавити у животу може само да подсећа на првобитну замисао, но све су то смернице које бираш тим почетним кораком! Додуше, ни то није почетни корак јер је он већ направљен одабиром средње школе коју похађаш. Статистике кажу да, ако си одабрао гимназију као средњу школу, вероватно још увек ниси ни донео (или донела) одлуку о даљем школовању и професионалном опредељењу. Истраживања говоре да највећи проценат гимназијалаца уписује управо ту врсту школе зато што крајем основне не зна чиме ће се бавити у животу. 

Зашто је то тако, можемо да анализирамо "нашироко" - можда не познају довољно своја интересовања, можда имају и превише добро развијена разноврсна интересовања и способности па не знају за шта да се одлуче, можда их баш и немају добро развијена или то код себе још увек нису препознали.. можда су утицаји окружења супротни властитим самоувидима, па то отежава доношење одлуке о средњем образовању.. узроци ове појаве су, заиста, сложени и нећемо се овде њима бавити. 

Нема једноставног одговора на ово питање. Одговор је, чак, врло компликован и нејасан! Постоје одређене тенденције да ће нека занимања бити траженија од других. Сада је ИТ сектор веома тражен, но у једном тренутку ће доћи до извесног засићења! Претпостављамо да ће у будућности бити тражена занимања која се баве производњом, прерадом, чувањем хране; затим занимања која се тичу заштите животне средине, рециклаже, одрживог развоја, али и она која се баве негом старије популације јер људи последњих деценија живе дуже, а трансгенерацијске породичне бриге о бакама и декама све мање има. 

Оно што посебно компликује одговор на постављено питање је чињеница да ми не знамо која ће занимања све постојати у будућности и то блиској будућности! Свет се све брже мења, наука све више напредује, роботика је све присутнија и све чешће узима радна места на којима су још увек, али не задуго, ангажовани људи. Нама је та визија будућности професионалног света потпуно магловита. Многа садашња занимања ће нестати а појавиће се нова о којима и не сањамо! Образовни систем увелико каска за овим променама, не може да их прати јер су превише брзе. 

Некоме то лако иде "од руке", па зна од малена много тога о себи. Ти млади људи од малена осећају да их интересовања вуку на неку страну, па себи на различите начине приуште нешто више информација о областима које их занимају. Тиме повећавају како степен интересовања, јер глад за знањем постаје већа што се више сазнаје, тако и степен задовољства који проистиче из успешног бављења оним што их занима и у чему схватају да су успешни у све већој мери. Тако то постаје својеврсни перпетуум-мобиле - механизам који покреће самог себе, те се на крају једноставно подразумева да ће се та особа бавити тим и тим!

Таквих је мало! Чешћи су они други који себе и своја интересовања тек треба да открију! Ево шта се саветује управо тој већини:

• Покушајте да код себе постепено развијате повећан степен осетљивости на различите своје особине: црте личности (темперамента, карактера - нпр. да ли сте импулсивни, смирени, да ли лако превазилазите препреке, да ли сте оптимисти или песимисти, колико сте истрајни, спремни да се одричете од задовољства или сте, напротив, хедонисти; какве су вам радне навике, дали волите "сигурну луку" или више волите да мењате, експериментишете...), способности (у случају средњошколца, то се процењује у односу на успешност у оквиру школских предмета, али и ван њих - нпр. успешност у бављењу неким хобијима, спортом, уметношћу..) и интересовања (замислите себе како се бавите неким занимањима и пробајте да осетите колико задовољство у томе видите). Ту појачану осетљивост пробајте да развијате већ у трећем разреду гимназије. Довољно разноврсних школских предмета и ваншколских активности сте већ искусили да можете себи да поставите неке оквире размишљања.
• Важно је да знате да нема добрих и лоших особина личности, способности и интересовања! Свака особина је у већој мери добра за нешто, а у мањој за нешто друго! За сваки сложај особина постоји занимање које ће управо бити идеалан избор. Зато је потребно да упознате себе мало боље и да у односу на то бирате занимање. Наравно, увек је могуће прилагодити се мало ономе што је очекивано, али то прилагођљавање не сме да буде екстремно, тј. не треба се драстично мењати да бисте пошто-пото истрајали у неком занимању. Онај ко у тој мери одустане од себе на крају се разболи 
• Анализирајте радна места својих ближњих и људи које познајете у свом блиском или ширем окружењу. Замолите родитеље, рођаке, добре познанике да са њима одете на њихово радно место и доживите га "из прве руке". Ту ћете најбоље осетити све дражи, предности и недостатке, како радног места и занимања, тако и образовања које је за то потребно, а и себе у односу на све то. Наше особине личности, склоности, способности чине да се на истом радном месту људи осећају потпуно другачије. 
• Разговарајте са својим родитељима о свему, па и о овој теми - они су кроз тај процес већ прошли и имају довољно искуства да вас посаветују. Да - лепо пише да вас посаветују! Никако не треба да одлучују уместо вас (што, истина, многи покушавају!). За неке ученике (а и родитеље) то је још једна паралелна борба на коју требасе спреме. Некада родитељи то чине из најбоље намере. Нпр. можда имају породични бизнис или породичну репутацију за коју се подразумева да дете треба да је настави. Но, оно ће заиста бити успешно у томе и задовољно собом само ако се избори родбине и његови лични поклопе. Ипак - ослушните савете јер то шири видике. 
• Искористите оно што нуде разне бесплатни (или "платни) курсеви да бисте себе осетили док учите или се бавите активностима које се ту обрађују. Можда о неким од њих имате предубеђења која су била погрешна - ви сте мислили о томе на један начин, а одлазак на курс вас је разуверио и показао да је то управо другачије. Сва та искуства су корисна и нуде неке "међе" које нас усмеравају. 
• Распитајте се код нешто старијих рођака, браће, сестара који су релативно скоро студирали о свему што може да буде важно како за студирање, тако и за сам упис, али и за оно што долази након студија!
• Пратите чланке у новинама или на друштвеним мрежама које се баве питањима професионалне оријентације!
• Отидите до већ предложеног Завода за тржиште рада или телефоном закажите тестирањее  где ће стручна лица да вам, након урађених тестова (тестирање траје 3-4 сата) дају повратну информацију о вашим способностима, особинама личности и интересовањима. Они ће вам дати поруку о томе шта, према добијеним резултатима тестирања, можда не би требало да уписујете, а шта би било добро. Ни овде нећете добити готова решења јер се често дешава да ви све то интуитивно већ знате, па неретко остајете са утиском да вам ту ништа ново нису рекли! Поготову ако вам кажу да сте способни да упишете неколико различитих смерова и факултета, што се често дешава јер људи могу имати склоности и способности за више ствари истовремено. Ако се то деси - пробајте да замислите у чему бисте могли професионално да се усавршите, а шта од предложених способности можете да развијате у виду хобија. И поред тога што на овом месту никада нећете добити готово решење и поруку попут: "Дефинитивно треба да упишеш тај и тај факултет и ништа друго!", процедура овакве професионалне оријентације је врло корисна јер вам помаже да освестите оно што о себи већ интуитивно осећате и да лакше донесете одлуку о избору факултета.
• Све ово можете одрадити и код многобројних стручњака из приватног сектора, који се баве професионалном оријентацијом!
• Искористите термине Отворених врата које нуде бројни наши факултети. То су дани у којима су врата факултета отворена за посетиоце и током којих је могуће обићи студијске групе факултета којих често има много на једном факултету (нпр. - на Филозофском факултету иммао студијске групе: Психологија, Андрагогија, Педагогија, Историја, Археологија, Класичне науке, Историја уметности). Факултети се за те дане посебно припреме да би потенцијалним будућим студентима приближили студије и информисали их о различитим важним аспектима студирања. Искористите прилику да питате све што вас занима, а питања је могуће поставити како студентима који у презентацији факултета учествују, тако и професорима - менторима. 
• Факултете можете обићи и осталим данима - потражите студентску службу и распитајте се лично!
• Предлажемо и информисање о факултету, студијским групама, условима студирања путем сајтова факултета. Ту увек имате одељак који обрађује питања уписа. 
• Набавите брошуре о упису факултета па се информишите о  свим смеровима Универзитета у Београду али и осталих универзитета у Србији (нпр. у Новом Саду, Нишу, Сомбору, Косовској Митровици..). 
• Распитајте се и о могућностима студирања и студентског живота у другом граду. Најчешће је ситуација обрнута - из других места долазе у Београд, али је сасвим ОК да Београђани студирају, нпр. у Новом Саду. На пример, одсек Психологије на новосадском универзитету је изузетно цењен. 
• Распитајте се о могућностима студирања у иностранству. Наша земља има склопљене посебне уговоре са земљама у окружењу, где је могуће студирати под сличним условима као у Србији. Не заборавите да се након студија вратите у своју земљу. 
• Уколико планирате да студирате у Србији, а да радите у иностранству, распитајте се и да ли је диплома факултета који ћете студирати призната у тој земљи. Такође, размишљајте о истом и у супротној ситуацији - да ли је диплома неког факултета из иностранства призната код нас или је потребна посебна нострификација која некад подразумева полагање великог броја диференцијалних испита који ће омогућити признање дипломе као предуслова за стицање звања и касније могућности запослења. Ово је нарочито честа појава код оних факултета који су ограничени неким националним аспектом (нпр. Правни факултет у Београду у контексту закона, Устава и осталих правних аспеката наше земље који су различити од земаља у региону и шире). 
• Посебно скрећемо пажњу при одабиру приватних факултета да се добро распитате да ли је смер који сте одабрали добио званично одобрење од стране Министарства просвете државе Србије. Дешава се да приватни факултети добију ово одобрење у случају једног, али не и другог смера, а рекламирају се позивајући се само на одобрене смерове. Тако се дешавало да студенти изгубе годину - две студирајући нешто што неће моћи да искористе у даљем професионалном и радном ангажовању, а да за то, при том, одвоје не мала новчана средства. Наравно, реч је о обмани. 
• Дилема: да ли да упишем оно што волим или оно што ми доноси довољно новца? Психолог би рекао да је најважније да се одабере оно што се воли. Заиста је страшно да студирате оно што не волите јер то подразумева бар 3 или 4 година рада на нечему према чему осећате одбојност! Још је горе да се животно бавите нечим према чему имате аверзију, ма колико новца то доносило! Замислите себе да трећину свог живота проводите у нечему од чега бисте побегли. То би било страшно! Ипак, од нечега треба да се живи! Новац је важан! Основаћете породицу и од вас ће се очекивати да обезбедите егзистенцију за себе и своју породицу. Људи имају различите приоритете. На пример - можете одлучити да одаберете посао који волите и који вам не даје претерану финансијску лагодност, али вам доноси бенефите друге врсте - нпр. да имате довољно слободног времена за породицу.  Ако сте породични тип - такав одабир је сасвим у реду. Направили сте компромис који вас задовољава јер је ваш приоритет - породица. Могући су разноврсни компромиси у овом стилу. Најбоље би било да се нађе добра мера између љубави према послу и могућности зараде. Ако нађете ту равнотежу - ви сте успели у животу. 
• Да се вратимо на почетак - дајемо доле низ линкова који се могу искористити за боље упознавање сопствених способности, особина личности и интересовања.