Теорија когнитивне обраде информација
Ова лекција има везе са процесима пажње и опажања, који су обрађени у одељку који се тако и зове: "Пажња и опажање"
Когнитивна психологија
Предмет проучавања:
Фокусира се на пријем, обраду и складиштење (процесуирање) информација путем различитих процеса као што су: пажња, опажање, обрада информација примљених путем различитих чула, учење, памћење, заборављање, резоновање, просуђивање, доношење одлука...
Врсте чулних информација које се когнитивно обрађују:
аудитивне (слушне); визуелне (видне); тактилне (чулом додира); олфакторне (чулом мириса); густативне (чулом укуса); проприоцептивне (о положају тела); ценестезијске (сензације које долазе из унутрашњости тела), ноцицептивне (болне сензације)..
Шема когнитивне обраде информација
- према теорији Аткинсона и Шифрина -
Ова теорија подсећа на информатичко-кибернетички модел јер барата појмовима као што су: улаз, излаз, информација, обрада... Заправо, то је теорија која се бави проучавањем пута који дражи (информације) пређу од пријема од стране чулног органа, преко различитих нивоа обраде, до трајног памћења. Теорију су поставили Аткинсон и Шифрин.
Шема бр. 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација, према теорији Аткинсона и Шифрина
Као што показује горња шема, когнитивна обрада информација пролази кроз следеће фазе (анализирај све три у низу):
1. Сензорна меморија
Многе дражи делују на наша чула, али се само неке приме, обраде и задрже јер оне за то морају задовољити неке критеријуме: упечатљивост (по квалитету - боја, облик, величина) или по интензитету (јачина, светлина..), степен неочекиваности, важности за нас, итд. Све које задовоље критеријуме, иду даље у радну меморију, а оне друге бивају одбачене и не узимају се у даљу обраду!
Ова - сензорна меморија може бити; иконичка (опажање слика и облика - визуелно); ехоичка (аудитивно опажање - звуци), хаптичка (опажање покрета)
Ево примера како ради ехоична меморија:
Изложени сте неком звучном сигналу - нпр. музици; ваш слушни нерв прима и шаље сигнал о звуку нервним импулсима до центра у мозгу који се за обраду звучних сигнала налази у примарном аудитивном кортексу у обе хемисфере (бочно, близу ушију) тако што звук из левог увета обрађује центар на десној хемисфери и обрнуто! Ти сирови подаци се шаљу у краткорочну меморију где се појединачни звуци уједињују у смислену целину и добијају значење - ви постајете свесни мелодије! Истовремено, прави се запис (енграм) о одслушаној мелодији у више центара мозга као трајно сећање!
ПРЕЂИ НА ОДЕЉАК О ФАЗИ 2: РАДНА МЕМОРИЈА...
Шта је МАГИЧНИ БРОЈ 7+/-2?
О МАГИЧНОМ БРОЈУ 7+/2 погледај десно!
То је број информација које можемо да обрадимо у неком садашњем тренутку. Тај број је веома ограничен и односи се само на најдоминантније информације, на оне које привлаче пажњу!
Колико је 7+/-2 важно у вожњи, погледај на следећим клиповима:
2. Радна меморија
Ако дражима које су наша чула регистровала посветимо пажњу, почиње свесна обрада која је праћена размишљањем, понављањем и има за циљ да опажено утврди да би га проследила даље - до дугорочне меморије. Радна меморија траје кратко - то је садашњи моменат свести - тренутак у ком нешто мислимо или радимо. Увек знамо шта смо радили неки секунд пре тог тренутка САДА, а знамо и како ћемо реченицу или радњу завршити након тог момента САДА - све то траје око пола минута! За то време, наша свест може да обради веома мали број информација: 7+/-2 (7 плус-минус 2), тј. од 5 до 9 - на овај број су указала истраживања! У свесну обраду ће ући оне информације на које обраћамо пажњу! Информације као да се такмиче за првенство, па бивају обрађене оне које су, као јаче и значајније, заокупиле нашу пажњу! Зато, ако нам током вожње, када треба да обрадимо мноштво података које су врло значајне, зазвони мобилни, он ће привући пажњу само због својих карактеристика (звук позива и светлосни знак) - та 2 податка ће се "утрпати" међу 7 +/- 2 информација које се обрађују у датом моменту. Такви детаљи који одвлаче пажњу од битног су ДИСТРАКТОРИ ПАЖЊЕ! Истовремено, неке друге, за безбедност важне информације, ће им уступити место и то је моменат када у вожњи настају несреће!!! Док обраћа пажњу на телефон, возач ће превидети неки од следећих могућих података: црвено светло на семафору; пешачки прелаз; дете на путу; кривина у вожњи; воз који наилази а возило је на необезбеђеном пружном прелазу...
Због ове чињенице, разговор са возачем је током вожње апсолутно непрепоручљив, а на телефон за воланом треба заборавити!
Емисија САТ о употреби мобилног у току вожње
Да ли сте уочили коментар - и "хендсфри" слушалице одвлаче пажњу и ометају вожњу!
3. Дугорочна меморија
Сви подаци које прими дугорочна меморија, остају ту безмало до краја живота. Може их "обрисати" једино физичко пропадање можданих ћелија. То што се нечега не сећамо - не значи да је нестало, већ нам је у датом моменту недоступно из различитих разлога: затрпано је новим информацијама; није довољно поновљено да би прешло у аутоматизам; потиснуто је јер нам је сећање, нпр. болно; итд. - разлози заборављања су разни. Ипак, под посебним условима, заборављена сећања могу да изађу под лупу свести, што значи да нису нестала, већ су само постала недоступна!
Где се "пакују" сећања?
ХИПОКАМПУС је део мозга за чување информација у краткорочној меморији, одакле се оне премештају у различите регије мозга у дугорочну меморију, стварајући структурне промене мозга, које се називају ЕНГРАМИ! Енграми су записи, физички трагови памћења.
Имамо 3 врсте памћења:
1. Процедурално (памтимо неке процедуре, нпр, вожњу бицикла) - ово памћење је ускладиштено у малом мозгу и моторном кортексу
2. Семантичко (памтимо речи и њихово значење, чињенице, појмове и општа знања) - ускладиштено у левој хемисфери неокортекса
3. Епизодно (сећање у сликама, памћење емотивно обојених догађаја) - фронтални режањ неокортекса, десна хемисфера
О настанку краткорочне и дугорочне меморије, погледај на доњем линку "Националне географије"
Дистрактор пажње је сваки "ометач", свака информација која омета когнитивну (мисаону) обраду неке друге важне информације!
Шта је информација која се обрађује?
То је сваки податак који се мисаоно обради да бисмо извршили неку радњу! Међутим, како човек стиче вештине, радње се аутоматизују, а појединачни подаци се "укрупњују" у веће целине, о њима се не размишља више појединачно, већ цела научена радња постаје ЈЕДНА информација. То је принцип ГЕШТАЛТА - ЦЕЛИНЕ (гешталт је целина). Тако временом постајемо способни да обрадимо велики број појединачних елемената! Целине нам олакшавају функционисање, а мозак увек има тежњу да ствари осмишљава да би са што мање напора постигао што више.
Пример:
За возача почетника, информације које се обрађују у радној меморији при покретању аутомобила су: 1. проверити зупчаник померањем мењача; 2. стартовати мотор; 2. притиснути папучицу квачила; 3. ручицу мењача поставити на први степен преноса; 4. додати гас; 5. отпустити ручну кочницу; 6. погледати у ретровизор 7. отпустити квачило; 8. воланом дати правац кретања...
Дакле - то је читава серија појединачних елемената! За већ искусног возача, стартовање возила постаје аутоматизам - један једини податак, једна информација, тј. ГЕШТАЛТ: покренути ауто!
О свему овоме размисли у светлу ситуације учења! Како да обрада података током учења буде боља, а памћење дугорочније и боље? Како знање о значају магичног броја 7+/-2 може у томе да ти помогне, тј. како да организујеш простор за учење и сам процес учења да ти вишак информација не краде пажњу на штету градива? Размисли и запиши у свеску!