Како се мотивисати

Да је Ник то урадио, данас би био веома несрећан млади човек. Срећом, имао је родитеље који су га подржали, подстакли да се оспособи максимално могуће и да постане готово потпуно самосталан. Још више срећом, имао је унутрашњу снагу, жељу, вољу, мотив да живи и напредује. Родитељски труд не би био довољан за оно што је Ник постигао. Врло је мали број животних ситуација у којима му је данас потребна помоћ. Своју судбину је схватио као својеврсну мисију и ствар потпуно окренуо - док неко мисли да је помоћ њему потребна, он је тај који помоћ даје другима. Ипак, није био такав од почетка; наравно да је патио због свог хендикепа, био очајан и депресиван, све док ствари није почео да гледа другим очима. Мотивационе говоре одржао је до сада у више десетина земаља, а његова предавања је слушало преко 3 милиона људи. 

Тест локуса контроле

Пред вама је низ тврдњи. Погледај сваку и процени да ли је више тачна или више нетачна, па одговор заокружи у пољима поред. На крају израчунај збир заокружених одговора за сваку колону посебно.

Жеља подразумева свест о циљу који желимо да постигнемо

Воља је покретачка снага, акција која нас вуче да нешто остваримо

Нагон је биолошка потреба, нужност која уноси немир изазван поремећајем равнотеже телесних материја. Изазива тежњу да се поново постигне равнотежа.

Инстинкт - нагон специфичан за врсту (нагон за храном, мачка задовољава налажењем неког миша или скакавца, а миш ће потражити неко зрневље, у складу са одликама врсте)

Мотивација је покретачка сила која тера на задовољење неке потребе. 

Реч мотив је латинског порекла и означава иницирање покрета ка задовољењу: movere / motion.

Мотиви имају:

1. динамички карактер - терају на покрет и акцију у циљу задовољења

2. директивни карактер - усмеравају у правцу одређеног начина задовољења

Мотиви могу бити:

•  а) биолошки (за храном, пићем, заклоном, одмором, кисеоником, потомством...); они функционишу на принципу ХОМЕОСТАЗЕ, тј. "равнотеже" и то тако што су усмерени на елиминацију вишка (пражњење) или надокнаду мањка (унос хране, воде..) материја у телу; код хомеостазе се тежи равнотежи без икаквог мањка или вишка; б) психолошки - лични - не теже хоеостази - ови мотиви, када се јаве, теже да буду што више изражени (радозналост, за напредовањем, за доминацијом, за редом и дисциплином, естетске потребе..); и социјални (потреба да се буде заједно са другима и за емоционалном разменом - афилијативни мотив, потреба за пружањем помоћи другима - алтруизам, удруживање у групе - грегарни мотив; за такмичењем - компетитивност и сарадњом - кооперативност...)
• могу бити нижи (органски - заједнички за људе и животиње) и виши (карактеристични за човека)
• могу бити унутрашњи и  спољашњи (унутрашња мотивација - интринзичка, а спољашња - екстринзичка)

Некад је агресија ствар одбране (бенигна агресија), а некад у форми напада (малигна агресија). Аутори се не слажу у потпуности по питању порекла агресије - неки кажу да нам је урођена, да је резултат потребе за самоодржањем; поједини тврде да је човек у суштини добро биће, а да га живот у друштву учини таквим да почне да користи агресију, док има и оних који сматрају да је "човек човеку вук" и да ми животом у заједници научимо да не треба да радимо другоме оно што не желимо да други чине нама, па је суживот - уздржавање од агресије. Припадници овог последњег става тврде да је и осмех,  заправо, показивање зуба другима.

Када имамо неки мотив а његовом остваривању се испречи нека препрека -физичка, унутрашња (нека наша особина) или социјална (други људи), говоримо о стању фрустрираности. То је веома непријатно стање, а дуготрајна фрустрација може да уведе особу у болест.

Како превазићи фрустрације? Преиспитати своје мотиве, упознати препреке, размишљати о начинима њиховог превладавања, о алтернативним путевима задовољења или алтернативним мотивима које је могуће остварити. 

Не постоји човек који никада није осетио фрустрацију. Савремен живот пун брзине нам често намеће препреке и доводи до фрустрираности. Зато је важно ово стање препознати и наћи начине да се превазиђе. Фрустрација може да покрене и добре механизме сналажења и сазревања.

Човек има више мотива, па је лако могуће да они дођу у међусобни сукоб. То је стање када су 2 и више мотива супротстављена један другом, што особу може прилично да исцрпљује.

Има више врста сукоба мотива:

1. сукоб двоструког (вишеструког) привлачења - када нас 2 или више ствари истовремено привлаче па не знамо на коју ћемо страну (ситуација Буридановог магарца). Са овим сукобом се често срећемо - коју средњу школу да упишемо, који факултет, да ли да одаберем једног или другог дечка, за кога да се удам... Ствари се компликују што је избор већи.

2. сукоб двоструког (вишеструког) одбијања - од два зла одабрати мање. Ни овај сукоб није лак - да ли покиснем или да носим кишобран цео дан, а не волим ни једно ни друго.. да ли да прихватим да радим тежак посао у ноћној смени или трпим да су ми деца гладна.. да ли да признам мајци да сам добила двојку у школи или да сачекам њен гнев кад сама сазна... 

3. амбивалентност - стање које особа има када је један исти циљ истовремено привлачи и одбија. То је најтежа врста конфликта - да ли да се забављам са дечком у кога сам се заљубила, али који је једном према мени био агресиван; да ли да упишем факултет који волим , али после кога нећу лако наћи посао, да ли да одем на студије у иностранство - указала ми се добра прилика за то, али ја не желим да оставим моју породицу на 4 године...

У случају ове последње дилеме, можда могу да помогну доње препоруке: