Физички фактори

- исправност чулних органа

- узраст и чулна осетљивост (код млађих људи је боља)

- тренутно физиолошко стање организма (умор, наспаваност, болест, глад или нека друга физиолошка потреба)

Психолошки фактори

- искуство са оним што се опажа (пре ћемо опазити познате ствари, људе, речи..)

- мотивација - селектујемо оно што опажамо у складу са тренутним биолошким нагонима и жељама (кад смо гладни, свуда опажамо пекаре, месаре..)

- потребе - оријентишу наше опажање (познат је експеримент у социјалној психологији који је показао да деца из сиромашних породица опажају долар као већи)

- личност, осећања, вредности - емоције утичу на субјективност опажања (мајци је њено дете најлепше); Да и систем вредности утиче на опажање, показао је експеримент којим је доказано да брже распознајемо речи које одговарају нашим вредностима и интересовањима!

Квалитет онога што се опажа

- његова јачина, снага, интензитет и остали параметри..

- организованост дражи које се опажају према неком од закона:(ГЕШТАЛТ)

• Закон близине – просторно и временски блиске дражи опажају се као целина.
• Закон сличности – сличне дражи опажају се као целина.
• Закон заједничке судбине /континуитета – дражи које стреме („иду”) у истом правцу опажају се као целина.
• Закон затворености – тенденција да се непотпуне фигуре опазе као потпуне
• Закон симетрије – дражи које су симетричне опажају се као целина.

Необичан, специфичан вид опажања који, у врло ретким случајевима код људи који имају ову врсту специфичности опажања, долази до погрешног преспајања и повезивања информација које се обрађују са неодговарајућим центрима у мозгу. Конкретно, једну врсту чулног податка обрађује центар у мозгу који није задужен за обраду таквог чулног модалитета, већ би требало да обрађује неки други чулни материјал. Резултат овога је да синестетичар може, нпр, да чује боје, осети мирис неке музике или, док слуша неку композицију, може да је доживи у некој боји. 

У доњем видеу, синестетичар који истовремено пати од поремећаја који се назива Аспергеров синдром - Данијел Тамет, говори о својој синестезији. 

Не! Не опажамо свако слово док читамо. Нека слова наше око уопште не опажа, а мозак обрађује реч као целину, претпостављајући током читања, на основу опажања одређеног броја репрезентативних слова у речи, о којој "речи је реч". Ова појава се дешава онда када је особа савладала вештину и технику читања и на тај начин мозак штеди енергију. 

Погледајте следећи пример:

D4 L1 ST3 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P0SM4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 ZV4N1ČN0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1.

- 0VD3 S3 R4D1 0 PS1H0L0G1J1 0P4Ž4NJ4 1 0 T0M3 K4K0 LJUDSK1 UM SHV4T4 STV4RN0ST 0K0 S3B3. N41M3, M1 N3 P0SM4TR4M0 D3L0V3, V3Ć N4ST0J1M0 D4 UV3K V1D1M0 C3L1MU, T4K0 D4 J3 0VD3 U P1T4NJU G3ŠT4LT PS1H0L0G1J4 K0J4 N4S 1 U Č1 T0M3 D4, N4 PR1M3R, R3Č N1J3 S4M0 N1Z SL0V4, V3Ć J3 V1Š3 0D T0G4. LJUDSK1 M0Z4K T4K0 UV3K N4ST0J1 D4 GL3D4 C3L1NU, 4 N3 D3L0V3 0D K0J1H J3 ST4ST4VLJ3N4, P4 Z4T0 D0L4Z1 D0 T0G4 D4 M0Ž3M0 D4 PR0Č1T4M0 R3Č1 K0J3 N1SU D0BR0 N4P1S4N3 - 0BJ4ŠNJ4V4 PS1H0L0G.

0VD3 D0L4Z1 D0 K0MB1N4C1J3 1SKUSTV4 1 ZN4NJ4, T4ČN1J3 D4 B1 PR0Č1T4L1 0V4K4V T3KST B3Z PR0BL3M4 M1 S3 0SL4NJ4M0 N4 0N0 ŠT0 V3Ć ZN4M0. J3D1N0 PR4V1L0 J3ST3 D4 PRV0 1 P0SL3DNJ3 SL0V0 U R3Č1 M0R4JU D4 BUDU N4 PR4V1LN0M M3STU - N4Š M0Z4K 0P4Ž4 T4 SL0V4, PR0C3NJUJ3 DUŽ1NU R3Č1 1 V1D1 0ST4L4 SL0V4, 1 4UT0M4TSK1 SKL4P4 R3Č.

Ikao vleika vićena ljdui mžeo da čtia okvave testokve bez porbelma, psotjoi mnaji porecnat oinh kjomia to nkikao ne plozai za rkuom, čak i ako se dboro knocertišu. Odve se ne rdai ni o kovkam proemćejau, kao što trvde nkei šljiavi sjatvoi, već pnovoo - o pihsolgoiji ljdui.

- Vreotvnao se tu rdai o ljimuda kjoi se iztunzeo knocenštriu na dtealje, pa ih ztao duračgiji rsaproed sovla otema u čatinju i ne mgou da se knocnertišu na clineu jer dolevi nsiu ivprasno preoađni. Njmia ta pornema u rodelsedu solva vrevoanto perdsatvlja perveilku ditasrkicju da bi poritčali šta zpavaro pšie - kžae nšaa sgovaonrica.

Blio kkao blio, čtiava ova pitrča je kerunla 2005. gdonie, kdaa su kenrlui da se šrie mjelvoi satsaljveni "topigliemkisjki". Ikao se ipsvra msililo da je u ptainju šlaa, urzbo su sručtnjaci svathili da se rdai o vomea znmiailjvoj maifnesatciji ljdukse pihse.

Без већих тешкоћа текст се чита и када су уместо одређених слова уметнути бројеви или када су слова испретурана. Мозак, просто, региструје прва и последња слова у речи и још по неко унутар ње, не трошећи енергију на ишчитавање сваког детаља јер се неке правилности, из претходних искустава са речима, подразумевају, те се речи доживљавају као целине, а не као скуп слова. Ретки су људи који овакву врсту текста нису у стању да прочитају. Ово подручје психологије припада гешталт психологији (гешталт на немачком - целина). 

Пред вама је анкета о могућности нормалног развоја некога ко је ометен у том погледу да током опажања не може да користи неко  чуло или више њих истовремено. Размислите добро и покушајте да дате одговор.

• Шта се дешава са особама којима је неко од чула оштећено?
• Да ли уопште могућ нормалан развој личности у случају оштећења више чула, при чему се знатно сужава могућност перцепције окружења?
• Како неговати глуву или слепу децу, а како ону чији су родитељи глуви или слепи?

Одговори на ова питања нису ни једноставни ни једнозначни. Мозак се одликује особином пластицитета, тј. прилагодљивости ситуацијама и усклађивањем развоја са могућностима. Делује као да има уграђен код по коме функционише у ситуацијама када није све идеално са циљем да се постигне најбољи могући резултат. Драстичан пример ове особине јавља се код особа којима мора бити одстрањен неки део мождане масе: често се дешава, нарочито код деце код које је мозак изузетно прилагодљив, да остале зоне мозга преузму улогу дела који је одстрањен. Нешто слично се дешава код особа којима неко чуло оштећено - код њих остала чула појачају своју улогу и развије им се јача осетљивост не би ли се надокнадио мањак и обезбедило нормално функционисање.

• Да је нормалан развој могућ, чак и у случају оштећења више чула, говори случај познате енглеске песникиње Хелен Келер која је рођена још у 19. веку и у раном детињству прележала енцефалитис (акутно запаљење мозга) од кога је и оглувела и ослепела. Због недостатка адекватне стимулације, зауставио се развој говора. Тада је у Хеленину породицу ушла Ени, гувернанта, учитељица и најискренији пријатељ. Уз скоро непремостиве потешкоће, а неописивим стрпљењем, Ени је девојчицу најпре научила појединим словима додиром њених дланова својим прстима. Затим ју је научила да говори и разуме гласни говор, међусобним додиром усница и грла. Све више је Хелен показивала своју интелектуалну надареност и жељу за стицањем знања, па је убрзо научила да чита Брајеву азбуку и на тај начин писала чак и дужа писма.Када је имала четрнаест година, дотадашња обука је замењена систематском школском наставом, а са осамнаест година је примљена у редовну гимназију. Ени је ни тада није напустила, него јој је била од велике користи у њеном даљем образовању. Редовно је Хелен пратила у школу, седела поред ње за време наставе и писала јој предавања на длан. Уз такву помоћ Хелен је могла савладавати градиво и са деветнаест година уписала је књижевност и историју и постала позната списатељица.
• Како изгледа учити дете које је вишеструко чулно осујећено, погледајте у следећем инсерту, а испод њега је и цео филм за оне који имају мало више времена. 

Клик на следећи линк или на слику води ка тесту који може да региструје далтонизам. Има случајева када неко и не зна да има проблем у опажању путем чула вида све док не уради овакав тест.

http://www.optika7.rs/test/color_vision_test/color_vision_test.htm

Ово је специфичан вид опажања на који утиче све оно што важи за било који други вид опажања, а додатно још и чињеница да су и, онај ко опажа,, као и објекат опажања, - особе са читавим богатством особина и сплетом саодноса. 

Прва импресија (утисак) - је појава да први утисак о особи делује изузетно снажно и боји, на дужи временски период, целокупно касније опажање те особе. То је врло тврдокорна појава. Тек ако се, током времена, "накупи" довољан број супротних информација од оних које смо формирали при првом утиску, или доживимо довољно снажан супротан утисак од оног првог, та прва импресија се може променити. 

Атрибуција је појава тумачења нечије личности и понашања на основу оних података којима о њој располажемо. У суштини, ми стално, а неприметно, вршимо атрибуцију, стварајући тако основу за формирање ставова. 

Да ли грешимо у опажању особа?

Наравно да грешимо, а за то су одговорне склоности људског ума да прави типичне грешке као што су:

• 1.       Хало-ефекат – склоност да на основу првог утиска о некој особи доносимо суд о њеним различитим особинама
• 2.       Упрошћавање – процену нечије личности сводимо на само неколико особина   („Ма, он је несигуран тип“)

   

• 3.       Стереотипи – склоност да појединцу припишемо уврежене карактеристике које у друштву важе за неку групацију („Јапанци су вредни“)
• 4.       Лична теорија – појава да појединац има неку личну „логику“, формирану на основу сопственог искуства, при процени других људи („Свако ко се зове Милош је некако мио човек“)