О памћењу и заборављању

Ако је учење релативно трајна промена која настаје активношћу особе и која се може препознати у њеним даљим активностима, памћење је трајање те промене, а заборављање је њено губљење.

Много информација делује на нас, али дефинитивно их све не опажамо, још мање их памтимо. Преживљавање нас натера да опажамо оне, важне информације за опстанак, па тек од тако пробраних памтимо још мањи број селектованих података. Памте се важни али и снажни подаци, они који се неким својим својством наметну; боље се памте информације које се понављају па се тако утисну у сећање, али и ситуације које су обојене емоцијама или смислом па макар се само једном десиле (сетите се емоционалног условљавања). Парадоксално, оно што је обојено снажним, често негативним емоцијама, можемо лако да потиснемо и заборавимо. Памти се и оно што собом носи неку новину, било да се појави као новост или је новост да нешто на шта смо навикли нестане, па је промена заправо - одсуство податка. Неке ствари памтимо само зато што нас подсећају на неке друге, нама важне ствари. 

Шта је, у ствари, памћење, а шта заборављање?

На неуролошком нивоу, памћење је запис, траг који остаје у структури можданог ткива као последица деловања чулног надражаја, тј. ЕНГРАМ. Заборављање је губљење енграма због одумирања нервних ћелија или губљење веза, тј. нервних путева који воде до неког енграма, тј. губитак синапси.

Где се чувају упамћени подаци?

У целом мозгу, али највише у делу који се зове хипокампус.

1. Уштеда при учењу (при поновном учењу истог градива је потребно мање времена - то је доказ да је дошло до памћења
2. Препознавање (рекогниција) наученог (идеја о томе да је нешто већ било у нашој свести)
3. Понављање (репродукција) наученог. Репродукција може бити:

• 1. права, потпуна, када је памћење савршено,
• или на нивоу реконструкције - када је памћење непотпуно па се знају поједини елементи, а недостајући елементи сећања се логички попуне претпоставкама.

Памћење се огледа у постојању ова 3 показатеља, а заборављање у њиховом одсуству!

• Интерференција информација - мешање информација и прекривање старим новонаученим
• Сенилност - природна појава која прати старе људе - слабија способност памћења и лакше заборављање се тумачи променама у структури мозга, лакшим одумирањем нервних ћелија и губљењем веза међу њима
• Деменција - болест појачаног пропадања можданог ткива, најчешће у старости
• Амнезија - губитак сећања на трауматичне догађаје. Може бити: 1. антероградна амнезија, када се заборавља све ПОСЛЕ трауматичног догађаја и 2. ретроградна амнезија, када се изгуби способност памћења нових информација ПРЕ трауме.
• Хипермнезије - претерано детаљно и опсежно памћење, што није добро за особу - она све памти, неселективно; често ова појава прати одређена ментална стања - нпр. аутизам. С тим у вези, постоји појам ЕЈДЕТСКЕ СЛИКЕ који се односи на слике памћења које има појединац који екстремно реалистично памти
• Хипомнезије - слабија могућност памћења. тј. лакше заборављање
• Потискивање - механизам одбране којим се памћење трауматичних догађаја потисне испод прага свести јер особаа, најчешће,  нема капацитета да се суочи са њиховом тежином.

То су технике за побољшање механизма памћења. Најчешће су везане за осмишљавање материје која се учи, као и за коришћење обе хемисфере мозга, јер је доказано да школа фаворизује леву хемисферу која је рационална и вербална, а десна из које иду машта, фантазије, замишљање, емоције - занемарује. Идеално за учење је комбиновати ове две улоге.

Како то урадити? - осмишљавати градиво, подвлачити и обележавати најбитније ствари у књизи (то је САМО 10-20%); правити шеме, изводе од лекције, мапе ума, користити различите боје при учењу, све са циљем издвајања најбитнијих елемената који ће се лако повезати у смисаони мозаик.