Психосоматска обољења

Сети се питања из поглавља о механизмима одбране - да ли су то добри облици понашања. Механизмима одбране се бранимо од неких неадекватних осећања и стања, они су начин одбране од стреса - разни облииц негирања, потискивања, пројекције, итд. Наравно да је добро да се са животним проблемима успешно суочавамо и да их сјајно решавамо. Но, то није увек могуће! Некад су проблеми прејаки, а некад смо ми у лошијем стању. Зато прибегавамо механизмима одбране! Правимо се да проблема нема и буде нам лакше! А, пошто је проблем као нерешен и даље ту, он ће нас кад-тад "сачекати иза угла" те механизми одбране нису добре тактике. Међутим, ако нам они дају довољно времена да се устројима, саберемо, потражимо помоћ и скупимо снаге да бисмо ојачали толико да се са проблемом нађемо "очи у очи", онда су ови механизми, колико лоша, толико и добра ствар! Они нас могу сачувати од болести или, далеко било, од покушаја да неко дигне руку на себе! У том смислу, они могу бити и спасоносни! 

Дакле, кад посустане и та одбрана као реакција на јак стрес, особа тоне у болест - психосоматску, психијатријску или неку другу.

Пливањем можеш ублажити стрес

Шта су психосоматска обољења?

- другачије речено - соматоформни поремећаји - То су телесна обољења изазвана психичким узроцима 

Узрок: Стрес који је реакција на неповољне животне околности или је резултат смањеног капацитета особе да се суочи са животним потешкоћама. То оставља последице на аутономни нервни систем због чега се мења функција органа и телесних система. 

Последице:У почетку су незнатне и привремене, а ако је стрес дуготрајан, постају трајне. 


Реакције пацијената

Људи различито реагују:

  • Болесник активно сарађује
  • Фајтерски однос - болесник потенцира значај борбе против болести
  • Повлачењем
  • Негирањем
  • Агресијом која је уперена ка споља - према другима, или ка унутра - саморазарање (алкохол, дрога..)
  • Капитулацијом (депресија, негативистички животни став - "Све је пропало.. не вреди борити се..")

2  приступа лечењу

1. медицински - давањем адекватне медикаментозне терапије (давање лекова који лече симптоме телесног обољења). Давање лекова је некад неизбежно - у ситуацијама када је живот озбиљно угрожен а телесни аспект претрпео озбиљне последице; тада треба хитно интервеснисати лековима да би се тело опоравило.

2. Холистички - лечи се комплетна особа - и душа и тело - у зависности од озбиљности ситуације иде се најпре на лечење једног или другог аспекта.

Превенција

Превенирати - спречити

Како спречити обољења која настају од стреса? На много начина - пре свега треба схватити да је стрес неизбежан део живота и да га је немогуће заобићи.. мала доза стреса може бити и подстицајна и вући на напредак! Треба јачати своје биће да се са стресом успешно суочава. Ево како - ако негујеш здраве стилове живота; неговањем  психофизичког здравља; постављањем листе приоритета; тако што се трудиш редовно вежбаш на начин који ти одговара - трчањем, брзим ходањем, пливањем, одбојком.. пар пута недељно; неговањем добрих емотивних односа са ближњима који први треба да се нађу кад си у невољи, развијањем самосвести која је важна јер ти омогућава да схватиш када је моменат кад треба мало да "закочиш", када је животни стрес прејак па би било паметно нешто да промениш или да потражиш помоћ ако не можеш сам да се са невољом суочаваш. 


Типична психосоматска обољења су...

  • мигрена
  • чир на желуцу и дванаестопалачном цреву
  • проблеми са варењем
  • пролив, нервоза црева
  • поремећаји штитне жлезде
  • повишен крвни притисак
  • шлог
  • инфаркт
  • дијабетес
  • кожни проблеми - неуродерматитис
  • опадање косе на печате - алопеција
  • тумори, рак...
  • има аутора који сва обољења која постоје сврставају на листу психосоматских

 

Презентација са леве стране је доста обимна, слајдова је доста, па је погодна за оне који размишљају да се баве медицином, психологијом, психијатријом. За брзу информацију о појединим обољењима, листајте од слајда 27 па надаље.


Зашто неко под великом дозом стреса оболи једног обољења, а неко други од другог обољења?

Зато што то зависи од генетике коју носимо као и од начина на који се суочавамо са тешкоћама. Поред обликовања нашег телесног изгледа и особина личности, наши гени носе информацију и о томе које су нам слабе тачке. Оне под превеликим притиском "пуцају" и тако настаје болест. Те информације се преносе наслеђивањем.  Зато погледај од којих болести пате чланови твоје породице са обе стране (и очева и мајчина линија) и знај да обољења, као и све остало, не морају да се испоље у првом следећем колену.. могуће да се нешто покаже и после 3-4 колена (од прабабе, чукундеде...). То не значи да ћеш од обољења која си препознао код својих рођака неминовно и ти оболети; то су предиспозиције које се не морају остварити или бар не тако рано; Да би се симптоми избегли или одложили, битно је како живиш и колико улажеш у превенцију психосоматских обољења - види горе пасус о превенцији.

Болест се, другачије, може назвати "маладаптацијом", тј. лошом или неуспешном адаптацијом на животне околности.