·         Размена информација која  се дешава између 2 нервне ћелије, на месту које се зове „синапса“ и које повезује аксон прве са денритом друге нервне ћелије, може да објасни многе психичке процесе и стања. Комуникација неурона се дешава уз помоћ неуротрансмитера од чије врсте зависи да ли  ћемо бити смирено или пренаглашено срећни (ендорфин или серотонин); да ли ћемо доживљавати јасну намеру да нешто организовано предузмемо (допамин)  или ћемо се, због мањка серотонина, осећати  безвољно и депресивно.

·         Комплетан ендокрини систем је у тесној спрези са људском психом – стрес је окидач инсулински-зависних реакција и може бити узрочник дијабетеса; исто важи и за хормоне штитне жлезде чији је поремећај у раду скопчан са нервозом и напетошћу; несаница није само изоловано психолошко стање – можда је реч о мањку мелатонина, хормона спавања а његов недостатак може бити последица целодневног седења у кући и одсуства дневне светлости која нам омогућава довољно неуротрансмитера серотонина. Тако изостављање дневних активности на свежем ваздуху узрокује, најпре, дневну безвољност, а онда и ноћне тегобе у виду инсомније.. ланчано, мањак мелатонина утиче на  пад соматотропина (хормона раста) који узрокује слабији раст, али и слабије чишћење телесних ћелија од отпада, па постајемо додатно нерасположени и подложни болести; стрес  ће бити узрок и поремећају лучења пролактина, а то се може одразити на губитак мајчиног млека (ето разлога зашто трудница треба да је, пре свега, смирена и задовољна); пораст адреналина је скопчан са порастом напетости и борбености, а континуиран вишак адреналина изазива нервозу, свадљивост и напетост. Уколико се учестали скок адреналина дешава жени која је трудна – ефекте осећа и нерођена беба која се може родити као напета, плачљива и  нервозна беба.. Коритизол је хормон стреса, ако је повишен изазива бројне здравствене тегобе, а поремећај у  његовом лучењу се дешава онда када не пратимо природне законе функционисања током дужег периода, нпр недовољно спавамо и стално се око нечега нервирамо..

·         Различити генетски поремећаји захтевају психолошку подршку – особе са Дауновим синдромом, Тарнеровим синдромом, аутизам, микро и хидроцефалус и многи други, генетски проузроковани случајеви поремећаја, са нижим интелектуалним капацитетима и лошијом социјалном адаптираношћу. О томе има доста материјала на овом сајту у поглављу о интелигенцији.

·         Различити хемијски елементи су присутни у нашем телу и за нормално функционисање је потребан њихов оптимални ниво. Тако је мањак литијума скопчан са шизофренијом, а лекови су управо на бази надокнаде овог елемента; довољна концентрација јода је услов за балансиран рад штитне жлезде – његов недостатак је скопчан са падом интелигенције, концентрације и способности учења; присуство олова у ваздуху (у окружењу фабрика) такође изазива интелектуални пад; мањак гвожђа може бити скопчан са појавом депресије, итд..

·         Позитивни и негативни јони су свуда око нас, а њихова концентрација у окружењу има одређене утицаје на нашу психу: већа концентрација позитивних јона у ваздуху делује негативно на људску психу, изазивајући депресију, нервозу, напетост, агресивност.. Ових јона има када ромиња киша, при облачном времену, при одређеним ветровима (југо на мору може доносити чак и повећан број самоубистава), градски смог је позитивно наелектрисан.. Негативни јони, напротив, изазивају добро расположење, а има их уз морске таласе (зато се човеку који је нерасположен препоручује туширање у кади што ће донекле имитирати ситуацију поред морских таласа), у природи, зеленилу, на планинама, али и када киша пљушти.. На тржишту су се појавили уређаји који продукују негативне јоне и емитују их у окружење, а код нас су својевремено били популарни као „јонизатор, озонизатор и ноћно светло“)

·         Ова геофизичка наука се „прожима“ са психологијом преко метеоропата – оних људи који имају психофизичке тегобе за време неповољних метеоролошких дешавања – најчешће одређених ветрова, ниског или високог атмосферског притиска, повећане влажности ваздуха. Да клима утиче на људску психу, приметили су још у доба Старе Грчке, а у средњевековној Дубровачкој Републици је постојао пропис којим се забрањивало доношење закона за време ветра „југо“ – описан је у горњем пасусу – јер он негативно утиче на људску психу и концентрацију. Такође, казне за различите злочине, чак  и за убиство, су биле блаже ако су они почињени у време дувања  југа! Иначе, метеоропате имају изражене симптоме 24 до 48 сати пре промене времена а оне пролазе након дан-два, када се организам прилагоди промени. Ово прилагођавање отежавају савремени климатизовани простори, па су реакције метеоропата нешто бурније него пре, а информисање о временским променама се врши уз помоћ биометеоролошке прогнозе.

Званична биопрогноза Републичког хидрометеоролошког завода може се наћи на следећем линку:

http://www.hidmet.gov.rs/latin/prognoza/bioprognoza.php

·         Угао под којим се налази седиште за воланом у управљачкој кабини треба да буде под таквим углом; такве чврстине, удобности  и осталих одлика да код возача не провоцира спавање или бол и нелагоду,  већ пуну пажњу!

·         Боја,  величина и положај појединих команди у возилима није произвољно одређена, већ је прилагођена људским потребама и ограничењима. Тако важне команде означавамо црвеном бојом која асоцира на опасност и крв, оне су смештене тако да буду „на руку“, док оне које нису животно важне могу имати друге позиције и боју..

·     Мањи број лукса у окружењу, што је мерило осветљености, може бити изазивач депресије. Природно, мање лукса има зими, па је са тим скопчана сезонска (зимска) депресија. Лек може да буде додатно излагање јачем осветљењу, помоћу уређаја са којих се светлост емитује и који се постављају у просторије у којима човек дуже време борави. Овакви уређаји су уобичајена превентива сезонске депресије која је честа на северу земаљске кугле, где је број сунчаних дана драстично мањи у односу на земље око екватора у којима је појава сезонске депресије веома ретка. Због тога становници Финске, Норвешке, Шведске користе сваки моменат за боравак напољу, јер се лукси могу "упити" и по облачном дану и тако бити добра превенција менталних поремећаја. Препорука важи и за вас - изађите напоље, у природу!

·         Још је Јован Цвијић остао упамћен по психолошким типовима различитих народа на Балкану, насталих животом у различитим географским подручјима. Тако динарски тип има по мало психолошке одлике „крша“ на ком је потекао. Ево како га он описује: „Динарци су живог духа и тананe интeлигeнцијe. Маштовити су, импулсивни, правични, патријархални и морални. Изглeдају јако грубо, али су доста осeтљиви и осeћајни. Држe до поноса, части и имају изразити страх од срамотe. Њихова вeра јe јака, а поуздањe бeзгранично. Имају националну свeст и јуначку крв.

Умeју да буду охоли, сујeтни и нeмарни прeма жeнама, али су ипак срдачни, гостопримљиви и топли људи.

Динарци су повeзани са природом и кажe сe да нијeдан други народ нијe тако срастао са природом као овај. Због тога имају особито развијeна чула вида, слуха и мириса. Добро сe оријeнтишу у простору. Кажe сe да осeћају шум и шапат природe, од клокотања извора и шуштања лишћа, до подзeмних звукова и трeпeта. Као маштовити људи окрeнути природи, измислили су разна мистична бића као што су вилe, крилати коњи, духови из водe... Са свим тим бићима су повeзани, јeр она утичу на њихов живот, па су присутни обичаји и обрeди који сe морају поштовати. Епски моменат доминира. Динарци вeрују у натприродно, а нарочито у Бога и судбину, који свe одрeђују и бeз којих сe ништа нe можe дeсити.“

За разлику од динарског, панонски тип је послушан, вредан, одан, везан за земљу, сарадљив, осећајан, експресиван, уме да ужива и склон је лирским надахнућима... Многи образовани људи Србије потичу из ових крајева, попут Михајла Пупина.

·         Позната је девиза „оно сам што једем“ – има доказа да појачан унос црвеног меса доводи до појачане борбености и агресивности. Чак и животиња која се спрема за борбу има појачан режим исхране са обиљем меса и то живог.. Зна се да су одувек људи на селу водили рачуна о врсти хране која се конзумира у различитим периодима године, везано за различите видове рада - пред физички захтевне послове попут кошења, орања, жетве.. јела се јака храна која даје енергију; у мирнијим периодима, храна је садржала веома мало или ни мало меса, већ се оно конзумирало о празницима.

·         Чврста веза између психологије и математике постоји кроз статистику, која је десна рука при обради великог броја података. Статистички налази могу понекад да пруже драгоцене податке које је и сам истраживач превидео, тј. неке тенденције није приметио, а статистика је на њих указала. 

·         Веза са психологијом се остварује преко подгране Психолингвистика. Она обрађује различите аспекте говора човека који је у различитим емоционалним и осталим психичким стањима, али се бави и различитим аспектима конструкције самих речи и њихове зависности од значења које имају. Ово се наслања на латинску пословицу „NOMEN EST OMEN“, се преводи као:  „Име је значење“. Другим речима, није свеједно зашто се неке ствари зову тако како се зову. Нпр. реч „МЕКО“ заиста као да има неку мекоћу при изговору, док реч „ОШТРО“ као да поседује неку оштру продорност.. Можда због тога за Немце, које многи процењују као хладне, ригидне и одсечне, можемо рећи да им је и језик такав – одсечан и крут, а „топле“ и осећајне Русе као да одликује мекан и топао руски језик...  Истраживачи су се мало играли речима, па су конструисали 2 „речи“ које, заправо, немају значење – ТАКЕТЕ и МАЛУМА

Којој речи бисте ви приписали коју линију? Колу линију бисте назвали "ТАКЕТЕ", а коју "МАЛУМА"? Можемо у школи направити експеримент и видети како већина процењује... Кладим се да знам одговор!

·         Чврст је овде преплет – у различитим емотивним стааањима се слуша одговарајућа музика, а из различитих психичких стања се и креира различита музика.

Истраживање Кембриџ универзитета на 4000 испитаника је показало да стил музике коју појединац слуша указује на његов стил размишљања на следећи начин: они који су опредељени за меки рок, ритам и блуз стил (R&B), показују висок степен емпатичности (добро препознају осећања), док они који слушају металику имају систематски приступ у размишљању (рационални, склони пројектовању).

О девизи Тифанија де Бартола „Реци ми шта слушаш, па ћу ти рећи ко си“, читајте на сајту „Психоверзум“:

https://www.psihoverzum.com/psihologija-stereotipa-sta-muzicke-preferencije-govore-o-nama/

·         Као и код музике, и овде ликовни стваралац свој „психички супстрат“ открива и предаје „психичком супстрату“ посматрача. Различити ствараоци и различити посматрачи укрштају своја психолошка бића на различите начине и покушавају да се „додирну“ и препознају. Урбана уметност новијег датума, тзв. мурали, има исту улогу - слике великог формата, које некада заузимају површину целог зида неке зграде, лако комуницирају са пролазницима и спонтано изазивају емоције и размишљања.

·         Рекламе се увек темеље на психологији купца, следећи његове несвесне потребе, нагоне, пориве, изазивајући их или појачавајући..  У реклами за неки добар ауто, биће ангажована привлачна млада жена и тако сугерисати да ће купац (претпоставља се – мушкарац) куповином таквог модела добијати и оно што је предмет његових скривених жудњи – лепе, згодне жене.. А комбинација аута, лепе девојке и плаже би, према америчком критеријуму, били синоним за бескрајну опуштеност коју, наравно, опет према америчком рецепту, може пружити једино чувена Кока-кола... Нека „кљакава“ бака би за такав ауто била антиреклама, али би управо она била савршена за рекламирање најновијих модела вештачке вилице или, рецимо – вештачког кука!

Овај низ би могао бити непрегледан, а закључак је јасан – постоји врло тесна веза психологије и осталих наука и научних области, та спрега је повратна, а утицај обостран и разноврстан! Практично, нема науке са којом психологија нема некакву везу...