Синапса је место споја две нервне ћелије, где се аксон једне спаја са дендритом друге. Ту се информација о нервном импулсу преноси са једне на другу нерну ћелију уз помоћ неуротрансмитера који прелазе синаптичку пукотину. 

Имамо две хемисфере мозга - леву и десну. Лева хемисфера контролише десну половину тела и обрнуто.

Обе садрже различите мноштво центара за контролу великог броја функција. За многе функције, центри су у обе хемисфере, а за поједине - центри су само у једној - левој или десној. За такве функције кажемо да су латерализоване. Ипак, за обављање било које радње, користимо обе хемисфере јер међу њима постоји врло добра комуникација.

На доњој слици су приказани различити центри леве и десне хемисфере.

Кратак филм који је дат је искуство доктора неурохирургије, Џил Болт Тејлор, са можданим ударом којим јој је лева хемисфера била преплављена изливом крви - последице су одмах постале видне на десној половини тела. Шта проживи шлогирана особа - видећете у видеу..

„Жуљевито тело“ (corpus callosum) - представља сплет нервних влакана које спајају леву и десну хемисферу мозга. То је бела маса, дакле сплет аксона. Што је дебља, значи да има више неурона, а хемисфере су снажније спојене. 

Постоје спекулације о томе да је овај део мозга већи код женског пола, а у прилог томе говоре и следећи налази (погледај слику испод):

1. Мушки мозак (горње две слике, плаве конекције) одликују јаче интрахемисферне конекције (јаче везе међу неуронима унутар исте хемисфере).

2. Женски мозак (доње две слике, наранџасте конекције) одликују јаче интерхемисферне конекције (јаче везе између две хемисфере).

За мушки мозак карактеристичне су везе на релацији чело-потиљак, и обрнуто, а за женски – конекције које се пружају из леве ка десној хемисфери мозга, и обрнуто. Другим речима, хемисфере мозга код жена боље комуницирају, па су оне успешније у пословима који захтевају свеобухватност, док су мушкарци бољи у фокусирању и понашањима која захтевају координацију око - покрет, дакле у сналажењу у простору, памћењу и доношењу одлука у вези са просторном оријентацијом. Ето неуролошке подлоге појаве да су мушкарци вештији возачи, али су жене опрезније, па праве мање саобраћајних прекршаја.. Истовремено, због већег жуљевитог тела, жене своју енергију расипају, док је мушкарци концентришу, па је то разлог што, на крају, има више мушкараца који доминирају у свим сферама живота и науке. 

Такође, још увек се разматра тачност тврдње да је лева хемисфераа предоминантнија код жена, те да се оне боље сналазе у функцијама које контролише лева хемисфера мозга.

Код генијалних људи, неурони мозга праве енормно велики број веза, како унутар хемисфера,, тако и између њих. 

Клик на линк:

http://www.alz.org/brain_bosnian/01.asp

Анимација о деловима мозга, уз објашњење Алцхајмерове болести.

Поједини делови мозга:

1. Кора мозга са великим мозгом - центар виших психичких функција

2. Таламус - Овај део мозга има релејну улогу. Прима већину сензорних сигнала као што су аудитивни, визуелни сигнали и додир и помаже да буду обрађени од стране других делова мозга. Такође игра улогу у контроли кретања.

3. Хипоталамус - Овај део мозга контролише велики број телесних функција укључујући апетит, жеђ, и сан (то је наш унутрашњи часовник). Такође игра улогу у контролисању емоција.

4. Мождани мост - Он игра важну улогу у вашем нивоу узбуђења, свести и сна. Такође је укључен у контролисање аутоматских телесних функција.

5. Амигдала - Овај део помаже у чувању и класификацији сећања и емоција. Игра кључну улогу у емоцијама, нарочито страху.

6. Хипокампус - Овај део игра кључну улогу у формирању меморије као и у класификацији информација и меморији.

7. Ретикуларна формација - Задужена за пажњу, активност, будност

8. Мали Мозак - Овај део је задужен пре свега за контролу кретања. Помаже у контроли држања и равнотеже и такође помаже људима у учењу и усвајању покрета.

9. Продужена Мождина - Део мозга који помаже контролисању аутоматских функција као што су дисање, рад срца, варење итд. Такође функционише као преносник сигнала који долазе и одлазе до мозга.

10. Кичмена Мождина - Ово је део тела који преноси информације од мозга ка остатку тела. Контролише рефлексе.

У питању је прилагодљивост мозга на промене. Нервне ћелије су најчешће специјализоване за неке функције, но - у случају потребе, оне могу да промене своју улогу. Другим речима, ако дође до неке повреде у којој ће страдати неки део мозга и тако особа остати без оне функције коју тај део мозга регулише, околна ткива могу  преузети ту улогу. Као када се запослени преквалификује јер у некој области више нема посла! Такође, могуће је да се оштећене регије опораве и анатомски и функционално и да поново врше своје функције.
Овај процес је бољи у периоду детињства и младости, а квалитет и могућност адаптације мозга опада са годинама. Због тога се млађе особе лакше опораве од повреда уопште, а то важи и за мождано ткиво. 

Нил Бернард на видеу са леве стране, на ТЕД-платформи, ће вас упутити на начин исхране, али и понашања - вежбања, којим ћете одржати и побољшати своје когнитивне функције током живота, а у зрелим и познијим годинама могу бити добра превентива деменције и Алцхајмеровог обољења. Изгледа да су ствари крајње једноставне!