На овој страници неће бити речи о, искључиво, биолошком аспекту приче о ендокрином систему, али хоће о његовој вези са психологијом. 

Све што овде буде речено, имаће за циљ да покаже ту тесну везу ендокриног и нервног система, а онда и њихово јединство са психом човека. 

Ендокрини систем је, поред нервног, други важан сегмент органских основа психичког живота. Са нервним системом је у потпуности усклађен и од њега добија налог за рад. 

То је систем жлезда са унутрашњим лучењем који своје продукте, хормоне, излучује у крвоток. Према хемијској структури хормони се деле на: деривате фенола (нпр. адреналин), беланчевине (нпр. хормони аденохипофизе)  и стероиде (нпр. хормони коре надбубрега). 

Ендокрини систем, заједно егзокриним системом чини систем жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем и заједно са мишићима, спада у ефекторе.

Иначе, хормоне, поред ендокриних жлезда, могу да луче и неке нервне ћелије, али и поједини органи као што су бубрези, срце, кости, па и делови црева. Такви су, нпр. хормони глади и ситости - лептин и грелин, који се луче у цревима и одашиљу информацију мозгу о степену апсорпције хранљивих материја, па се у можданом центру доноси команда о томе да ли са јелом треба започети, наставити или га прекинути. Зато је добро јести полако - да би информација о ситости стигла из система за варење до командног центра у мозгу пре него што се човек преједе. 

Соматотропин - Људи који су користили хормон раста, пријавили су велико побољшање менталног стања и расположења, осећају више енергије и повећавају оптимизам уз смањење анксиозности и повећане сексуалне жеље, посебно код старијих корисника.

Пролактин - изузетно високи нивои пролактина главни су узрок неплодности код људи.

Вазопресин - Омогућава бољу концентрацију и пажњу, већу оперативну поузданост и бољу координацију покрета. Бројна сведочења људи који су користили вазопресин говоре о низу благодати које су искусили, попут побољшања памћења (било је случајева када је вазопресин људе дуго изводио из амнезије), побољшаних и убрзаних вештина комуникације, јасноће мисли , и интензивно и продужено искуство оргазма. Поред окситоцина, игра улогу у стварању везаности, посебно код мушкараца, јер мушкарци имају више рецептора за вазопресин , а жене за окситоцин.

Окситоцин - Изазива мајчинско понашање, подстиче сексуалност, регулише стресну реакцију, подстиче когнитивну флексибилност. Такође, подстиче позитивна друштвена искуства и потребу за дружењем и пријатељством, као и било који вид социјалне везаности.

• Експеримент 1: Пранге и Педерсен (1979) први пут су показали ефекат окситоцина на понашање експериментисањем на пацовима. Блокирали су природно лучење окситоцина код пацова, што је довело до одбацивања властитих младунаца. Напротив, када су пацови добили инјекције окситоцина директно у мозак, бринуле су се о младунцима других јединки као да су њихова, односно изазивале су понашање мајке.
• Експеримент 2: Улогу окситоцина код мушкараца описала је студија Гордона која је обухватила 80 парова који су први пут постали родитељи. Парови су приступили мерењу два пута, 6 недеља након рођења првог детета и поново након 6 месеци. Измерени су нивои окситоцина код оба родитеља и одређена је врста родитељског понашања. У оба временска периода раног родитељства нису пронађене полне разлике у нивоима окситоцина. Доказано је да секреција окситоцина стимулише рађање и дојење код жена, док рани контакт са дететом после порођаја код мушкараца. Резултати су такође показали да су нивои окситоцина повезани са специфичним родитељским интеракцијама са дететом. Наиме, виши нивои окситоцина код мајки повезани су са јачим испољавањем везаности за дете, чешћим посматрањем, додиривањем и изражавањем сопственог задовољства, а код очева са повећаном интеракцијом са дететом, подстицањем истраживања и усмеравањем дететове пажње на различите предмете .
• Експеримент 3: У једној студији, упоређујући мишеве којима је био неактиван ген рецептора окситоцина, истраживачи су открили да су такви мишеви показали већу агресију и смањену когнитивну флексибилност што доводи до отпора променама. Понашање се нормализовало када су током лечења добијали окситоцин и вазопресин. Добијени резултати потврђују и истичу значај окситоцина у социјалном понашању. Истраживачи такође наводе да овај животињски модел такође може бити користан у процени ефикасности лекова у побољшању социјалног понашања у случају аутизма, шизофреније и других болести.
• Експеримент 4: Окситоцин такође игра важну улогу у ублажавању стреса. У једној студији, група девојчица узраста од 7 до 12 година је била изложена великом социјалном стресу тако што су морале да одрже говор неспремне и да решавају бројне математичке задатке пред великом и непознатом публиком. Након што су искусиле стрес, девојке су биле подељене у три подједнако велике групе. Девојчицама из прве групе била је дозвољена директна веза са мајкама. Другој групи девојчица дозвољен је телефонски разговор са мајкама, док је трећој групи приказан филм чији садржај није изазвао снажне емоције. Пре, током и после теста, девојкама су мерени  нивои кортизола из узорака пљувачке, пошто су његови нивои повећани код већине људи током стреса, а нивои окситоцина у узорцима из узорака урина. Резултати су показали да је код девојчица из прве и друге групе дошло до повећања нивоа окситоцина, уз истовремено смањење нивоа кортизола, док код треће групе није дошло до повећања окситоцина, а кортизол је остао повишен. Истраживачи су закључили да директна и индиректна комуникација са мајком уклања стрес због јаке емоционалне везе.

Окситоцин такође има важну примену у спорту због своје способности да активира и подигне централни нервни систем на виши радни ниво. Код многих спортиста повећава издржљивост у концентрацији и спречава осећај умора у врло кратком времену. Такође, након поновљених третмана окситоцином, могуће је повећање мишићне масе, убрзање зарастања рана, а ефекат аутогеног тренинга, медитације и хипнозе је значајно побољшан.

Тироксин - Подстиче будност, енергичност, способност реаговања на различите стимулусе, глад, памћење и способност учења. Будући да тироксин такође утиче на укупни неуроендокрини систем, његов утицај на понашање и опште расположење је више него важан. Физиолози наводе да је његов одређени ниво неопходан за нормално емоционално и целокупно функционисање човека. Такође има значајан утицај на репродуктивне функције жена и мушкараца. Недостатак јода који је неопходан за функционисање тироксина може изазвати поремећај његовог лучења и, у раном периоду (пренатално или у периоду одојчета) може бити узрок озбиљном менталном заостајању - болест кретенизам, а код одраслих ће довести до пада когнитивних функција. Превенција недостатка јода је исхрана природно богата јодом - морском рибом (скуша, харинга, туна, лосос) и морским плодовима, рибљим уљем, орасима и орашастим воћем, зеленим лиснатим поврћем, али и боравак на мору и шетња уз обалу. 

Адреналин - Ситуације интензивног страха и беса редовно прате појачано лучење адреналина. Наиме, прва реакција тела на стрес је ослобађање овог хормона, који доводи тело у стање повећане активности, и припрема га за борбу или бекство. Наравно, тело не може предуго да остане у стању напетости и будности, па предуго излагање стресу може резултирати исцрпљеношћу и разним болестима.

Адреналин такође игра значајну улогу у интеракцији мајке и детета непосредно након рођења. Током последњих контракција пре порођаја, ниво овог хормона је највиши у мајчином телу. Један од ефеката таквог ослобађања адреналина је повећана будност мајки.

Кортизол - игра важну улогу у стресним ситуацијама током дугорочних ефеката стресора. Наиме, у дуготрајним стресним ситуацијама, аденохипофиза лучи адренокортикотропни хормон под утицајем хипоталамуса, који поспешује лучење кортикостероида, посебно кортизола, што резултира значајним убрзањем метаболизма. Механизам повратне спреге одржава секрецију кортизола у одговарајућим дневним границама. Међутим, због продужених услова повишеног нивоа кортизола (у ситуацији пролонгираног стреса), имунолошки систем слаби што може довести до одређених болести дигестивног система као што су чир на желуцу и хронична дијареја, може изазвати гојазност, повишени шећер у крви и након дужег времена може оштетити надбубрежне жлезде. Овај хормон такође утиче на смањену способност репродукције, што је видљиво, на пример, код животиња у зоолошким вртовима које ретко дају наследнике у решеткама које се доживљавају стресно, а такође може довести до неплодности. Повишени нивои кортизола такође утичу на мозак онемогућавајући размишљање, памћење, нарушавајући ритам спавања и нарушавајући перцепцију звукова чинећи их гласнијим него што заиста јесу. Под утицајем повишеног кортизола, отежано је прилагођавање наглим променама, и уопште - околина може изгледати неподношљиво. Такође утиче на промене расположења, али и понашања, доприносећи агресији

Гликоген и инсулин - Повећана количина ускладиштеног гликогена даје мишићима већу радну способност и издржљивост, што спортисти посебно користе у дисциплинама издржљивости

Полни хормони - Полни хормони играју изузетно важну улогу у телу. Они одређују да ли ће се тело развијати као мушко или женско. Они делују у интраутерином стадијуму развоја и овај процес је неповратан. Под њиховим утицајем развијају се примарне и секундарне полне карактеристике. Они такође узрокују промене у сексуалном и другом понашању које се јављају касније у животу. Током ембрионалног развоја од посебног су значаја за функционалну организацију мозга. Под њиховим утицајем настају неке специфичне родне разлике у организацији мозга које су повезане са разликама у понашању.

• Утицај мушких полних хормона - На пример, преоптичко подручје код мушкараца је 2-3 пута шире, мождана кора је гушћа у десној хемисфери, док је код жена гушћа у левој хемисфери, а разлике су пронађене у амигдали, хипокампусу и орбитофронталном кортексу. За појаву ових разлика неопходно је присуство тестостерона у одређеном критичном периоду ембрионалног развоја, а то је између 3 и 4 месеца пренаталног развоја и које узрокује маскулинизацију мозга. Одсуство тестостерона у мозгу доводи до развоја мозга карактеристичног за жене. Наиме, тестостерон своје ефекте постиже уласком у мождане ћелије, где се ароматизацијом, односно незнатном променом структуре тестостерона ензимом ароматазом, претвара у естрадиол и маскулинизује ту ћелију. Естрадиол, који је такође присутан у женским фетусима, не може да уђе у ћелије јер је везан за алфа-фетопротеин, протеин који се нормално налази у феталној крви, и стога не може довести до маскулинизације мозга. Различите дебљине можданих хемисфера код мушкараца и жена објашњавају се деловањем естрадиола који узрокује распад неурона. Будући да жене имају више рецептора естрадиола у десној хемисфери, а мушкарци у левој, више неурона у десној хемисфери отказује код жена, а на левој хемисфери код мушкараца. Естрадиол такође поспешује раст и мијелинизацију неурона у одређеним деловима мозга. Иако не постоје разлике у општој интелигенцији између мушкараца и жена, постоје одређени утицаји полних хормона на развој когнитивних функција, а тиме и полне разлике у когнитивном функционисању. Процес маскулинизације мозга резултира развојем типично мушког когнитивног обрасца, а одсуство тестостерона у критичном периоду доводи до типично женске когнитивне структуре, што се односи на различит начин стварања неуронских кола и различит број и распоред синаптичких веза које постоје у неким деловима мушког или женског мозга.Низ различитих студија показао је да су мушкарци успешнији у решавању просторних проблема, односно оних који захтевају обраду просторних података, као и оних који захтевају апстрактно математичко резоновање, док су жене успешније у решавању неких вербалних проблема, или оне чији успех решење захтева перцептивну брзину и тачност или фину моторику. Такође, неки аутори су пронашли позитивну везу између нивоа естрогена и креативности, тестостерона и флуидне интелигенције, негативну везу између андрогена и музичког талента, а неки су чак показали и ефекат естрогена на врсту љубоморног одговора, јер је утврђено да је емоционална љубомора више уобичајена од сексуалне љубоморе у време када су „женски“ хормони били на врхунцу. Користећи софистициране методе мерења концентрације полних хормона у телу, могуће је закључити да присуство виших нивоа првенствено женских полних хормона фаворизује обављање свих оних задатака у којима су жене успешније од мушкараца, и обрнуто, односно како смањени нивои ових хормона фаворизују обављање оних задатака у којима су жене у просеку мање успешне од мушкараца. Такође, постоји оптималан ниво мушких полних хормона потребан за обављање оних задатака у којима су мушкарци у просеку успешнији од жена. Ова појава се приписује последици активирања пренатално структурираних полних специфичних неуронских структура. Овакви процеси су основ разумевања промене сексуалне оријентације, тј. полне идентификације  и хомосексуалности. Из реченог се закључује да је за то "одговорна" мајка која носи дете - уколико њено тело у већој мери "напоји" плод хормонима супротног пола, доћи ће до наведених поремећаја. То се, срећом, ретко дешава - мајчино тело у највећем броју случајева "зна" да се прилагоди полу детета које треба да се роди, онако како се полу рођеног детета прилагођава и квалитет млека који жена после порођаја лучи.
• Утицај женских полних хормона - Естрогени нису само уско повезани са физичким, већ и са менталним здрављем жена. Жене су подложније депресији и анксиозности од мушкараца. Наиме, естрогени делују на делове мозга који контролишу емоције и наше расположење, што доводи до повећања концентрације серотонина, серотонинских рецептора у мозгу и производње ендорфина. Такође штите неуроне од пропадања. Естрогени су такође повезани са променама расположења које се јављају током предменструалног синдрома (ПМС), предменструалног дисфоричног поремећаја (ПМДД) и постпорођајне депресије. Сматра се да постоји више од 150 различитих симптома који се могу јавити као део ПМС-а, што може значајно нарушити квалитет живота. Психолошки поремећаји укључују раздражљивост, емоционалну осетљивост, напетост, промене расположења и губитак концентрације. ПМДД се сматра тежим обликом ПМС-а који резултира значајнијим променама расположења које могу проузроковати проблеме у свакодневном функционисању. Такође, стручњаци претпостављају да је постпорођајна депресија такође узрокована променама нивоа естрогена, иако ова веза није у потпуности потврђена. Постпорођајна депресија, као и сви други облици депресије, најчешће се лечи антидепресивима и психотерапијом, а у новије време и терапијом естрогеном.

Извор за овај део материјала:

Мерда Марија (2012): Хормонска основа регулације понашања, Свеучилиште Јураја Штросмајера, Осијек, Филозофски факултет

Да ли често купујете флаширану воду? Користите ли пластичну амбалажу у свакодневној употреби? Гледате ли ознаке на таквој амбалажи које говоре о њеној безбедности? Гледате ли састав производа за негу тела? О овим ознакама види на два места у доњем тексту!

Савремени живот подразумева свакодневну употребу многих материјала вештачког порекла, као и хемикалија, које негативно утичу на наш организам. Многе од њих ремете наш ендокрини систем и понашају се као токсини који интерферирају (мешају се и утичу) са хормонима. Такви су: пестициди, хербициди и фунгициди који се користе у заштити биља и призводњи хране; парабени у кремама који служе као конзерванси и продужавају им век трајања; затим фталати из амбалаже за храну, полихлоровани бифенили којима обилује храна и животна средина, хемикалије из шампона, дезодоранса и средстава за чишћење, итд. Они се понашају као ендокрини реметитељи (дисруптори) хормоналног система. Њих организам не препознаје као супстанце стране нашем телу, јер су по структури слични хормонима. Тако камуфлирани, делују на хормонске рецепторе и улазе у ендокрини систем човека и животиња, имитирајући дејство хормона и тако појачавају или смањују утицај оригиналних хормона, изазивајући ендокрину неравнотежу. Узрок је, пре свега, имитирање дејства хормона естрогена.

Колико је опасан овај утицај, види се у расправама научних кругова који анализирају пораст стопе обољевања од канцера (код жена - рак дојки и репродуктивних органа), али и  драматично смањење плодности данашњих мушкараца у односу на мушкарце ранијих генерација. Другим речима, реч је о феминизацији мушкараца, за чију оплодну моћ у будућности се толико страхује, да се озбиљно доводи у питање опстанак људске врсте и то све због уноса ових, хормонима сличних супстанци. Овај процес се дешава делом у мајчиној утроби, када на плод делују хормони оба пола, а делом се наставља преко изложености ендокриним дисрупторима током живота, коришћењем различитих материјала који их садрже! Ово дејство може бити мало на дневном нивоу (правилницима су те дозе дозвољене), али је опасније акумулирано дејство малих доза лоших материја током дужег временског периода (што је истраживањима доказано)! 

Ево како се манифестује феминизација мушкараца и због чега се смањује оплодна моћ оба пола:

• све је већи број новорођених мушких беба са веома малим пенисима
• све се чешће дешава да је код бебе мали ано-генитални размак - то је размак између аналне и гениталне регије; мали размак сугерише да је беба била изложена овим супстанцама пренатално, тј. да их је мајка користила у трудноћи, па су тако доспели и у организам бебе! Овај показатељ је у корелацији са малим полним органом мушке бебе.
•  у последњим деценијама је снижен број сперматозоида код великог броја мушкараца, што умањује њихову оплодну моћ! Плаши бројка која каже да је таквих 40% данашњих младих мушкараца!!!
• све је већи број парова који не могу да се остваре као родитељи, а узрок је све чешће мушкарац, супротно увреженом стереотипу да је кривац жена!
• све је већи број девојака са полицистичним јајницима (PCO-sindrom), чији је узрок дејство ендокриних дисруптора из пластике, козметике, па и хране. Овај синдром отежава нормално зачеће.  
• има истраживања и на животињама - као узрок за одумирање неких врста риба се наводе се регистровани парабени, фталати и друге материје у ланцу исхране животиња, али и њихово присуство у окружењу: посебна заштитна фарба бродова која испушта ендокрине дисрупторе и доводи до феминизације и демаскулинизације (кад мушко постане мање мушко) мушких припадника рибљих врста, што онемогућава оплодњу, па и наставак врсте! Све је већи број и двополних риба!
• и друге животиње су на удару. Само неке од њих су: "феминизирани" алигатори, пантери са смањеном способношћу размножавања, пад броја туљана, итд.

 Експеримент са млеком за тело:

Одраслом мушкарцу је измерен ниво тестостерона (мушког полног хормона) и он је био на одређеном нивоу. Затим му је дато млеко за тело које садржи парабене и он се темељно намазао по целом телу. После неког времена, поново му је измерен ниво тестостерона - он је драматично опао! У том моменту, оплодна моћ тог мушкарца је била битно умањена!

Поуку извуците сами!

Потенцијално опасне супстанце у саставу различитих производа које користимо

- додају се најчешће да се производи не би убуђали, покварили, да би лепо пенили, лепо мирисали, добро се размазивали... Маркетиншким триковима се прикрива  њихово присуство у производима - сувише ситна слова, скраћенице, прекривеност етикете ценом...

• Натријум-лаурил сулфат (NLS, NLES, SLS, SLES) - у саставу гелова за туширање, пасти за зубе - продире у кожу, а преко ње у мозак, плућа, јетру; штетни за рибе и дивље животиње.
• DEA, MEA, TEA - у кремастим и пенушавим производима, средствима за чишћење лица и заштиту од сунца; високе дозе делују канцерозно
• Дибутилфталат (DBP) - у лаковима за нокте, спрејевима за косу - омета рад хормона; омета рад тестиса и простате, смањује број сперматозоида - репродуктивни отров! Токсичан и за водене организме.
• Парабени (метил, етил, пропил, бутил) - конзерванси - чувају производе од кварења; потенцијално опасни, понашају се као ендокрини дисруптори, имитирају естроген, као и пластика - у кремама, лосионима, шампонима, уљима за сунчање, балсамима
• Парфеми/мириси - ароматична једињења од којих су многа токсична и могу бити повезана са оштећењем јетре, ЦНС-а, астмом; присутни у козметичким производима, прашковима за веш, средствима за чишћење; у вези са фталатима, једињењима пластике; штетни за рибе и дивљач
• Вазелин - нафтни производ који може бити изазивач рака - у многим козметичким производима за кожу и косу.
• Минерална уља - нафтни производи који запушавају поре и изазивају акне јер ометају елиминацију токсина из коже; има их и у производима за негу беба; лоше рафинисана су опасна
• Полиетилен-гликол; пропилен-гликол (PEG) - добија се из петролеја - деривата нафте; додаје се шампонима да би били кремастији, лосионима за самопотамњивање; карциноген, може довести до неуролошких обољења, нарочито ако садржи материју metillizotiazolin (MIT); ремети рад синапси и ЦНС-а; изазивач Алцхајмера; може да поремети мозак фетуса ако је овој материји трудница често изложена.
• (PER, PFAS) - полифлуоралкилне супстанце - у пудерима, коректорима, ајлајнерима - штете плоду у развоју, повећавају ризик од рака, праве хормонски дисбаланс
• Силоксан (циклометикон, циклотетрасилоксан, D4, D5) - омекшавају кожу и чине је глатком; има их у маскама за лице; ендокрини ометачи; акумулирају се у телу; делују и на рибе и дивље животиње
• Толуен - растварач у лаковима за нокте - оштећује нервни систем, фетус
• Талк - саставни део беби и осталих пудера; може да садржи АЗБЕСТ, у том случају је канцерозан
• Креме за сунчање са састојцима: ретинил-палмитат, оксибензон, октил-метоксицинамат - потенцијално токсични и канцерозни, изазивају оштећење ДНК. Спречавају синтезу Д-витамина, па креме уопште не треба користити при умереном излагању сунцу. Сигурније су природне креме за сунчање са титанијум диоксидом и цинк-оксидом. 
• Избегавати још и: Етаноламине, Окциносате, Оксибензоне, Глиоксал, Формалдехидне конзервансе (у средствима за равнање косе, професионалним третманима за косу на бази кератина, лаковима за нокте, шампонима, лосионима, Диоксин (најотровнији), Триклосан (конзерванс у антибактеријским производима - сапунима, лосионима, дезодорансима, кремама, ендокрини дисруптор, штетан за рибе и животиње),  BHA, BHT (у ружевима и хидрантним кремама; састојак мириса - омета мушке полне хормоне; у високим дозама отрован и за пацове); p-fenilendiamin (катран каменог угља у фарбама за косу - канцероген, токсичан за мозак; веома отрован и за водене организме); тешке метале - олово (Pb), кадмијум (Cd), никл (Ni), жива (Hg), Алуминијум (Al, ALU) - уобичајено у саставу дезодоранса; доводи до Алцхајмера, можданих поремећаја, рака дојке; остали наведени тешки метали су изразито токсични, , изазивају неуролошка, канцерозна, ендокрина  обољења, Сви они делују негативно на окружење и живи свет!

За израду овог дела чланка коришћени извори:

https://www.6yka.com/novosti/dr-branimir-nestorovic-pazljivo-citajte-sastav-sampona-i-izbjegavajte-ove-materije?fbclid=IwAR0lHiHs6lqK6tBs0GLuAfSSD5CQ6kcXnASGTkht7WlhxDudwo9xlLl-INI

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/oprezno-sa-sminkom-kozmetika-puna-otrova/p5zdmqn

https://www.magicnobilje.com/vesti/aktuelno/293266/ziva-ftalati-parabeni-toluen

https://www.facebook.com/zdravlje.lepota.hrana.iz.prirode.ekoloska.Natural/posts/2092233607707652/

Амбалажа и опасне супстанце

Једна од тих супстанци је тзв. BPA (Bisphenol-A). Изазива хромозомске аномалије; снижава број сперматозоида и смањује плодност! Нађен је у флашицама за бебе и дечјим играчкама, па су недавно повучене са тржишта читаве серије ових производа. Данас мајке купују производе са ознаком BPA-free, што значи да таква амбалажа не садржи ову супстанцу. Новија истраживања на мишевима указују да су потенцијално опасни и пластични производи без BPA, па чак и да изазивају мутације гена које се преносе кроз 3 генерације! Опасни су фталати који се додају пластици да би била еластична и отпорна, а она је амбалажа многих производа које користимо (флашице за воду, посуде за чување хране, козметичка амбалажа)...

Гледајте ознаке на производима које користите, нарочито ако их употребљавате свакодневно! Можда је најсигурније потпуно избацити пластику из употребе и прећи на добру стару керамику, стакло, дрво! 

Не би требало да постоје камере попут оних у иностранству, које ће, као невидљиви полицајци, да управљају нашим моралним и друштвено одговорним понашањем! Човек би такво размишљање и понашање морао да развије у породици и да га усвоји као интерни, унутрашњи закон! 

Како сејеш - тако ћеш и да жањеш!

За израду овог дела чланка, коришћени извори:

• https://www.svetnauke.org/18037-opismeni-se-nauci-da-citas-oznake-na-ambalazi-proizvodima
• https://www.pharmamedica.rs/ishrana/plastika-bez-bpa-nije-apsolutno-bezbedna/
• https://www.mpshop.rs/stetnih-sastojaka-u-kozmetici-paraben/
• https://repozitorij.mef.unizg.hr/islandora/object/mef%3A1154/datastream/PDF/view?fbclid=IwAR29px8hQZ73zpfaqBfdJzIFF-OsGHB1y9wLRg-lFgOttp64snvcEm1Cm8k
• https://zeleni-val.com/oznake-na-ambalazi/
• https://www.healthandenvironment.org/our-work/webinars/generation-chemical-how-environmental-exposures-are-affecting-reproductive-health-and-development
• Још један од извора информисања на ову тему: Carl-Gustaf Bornеhag, Frеdrik Carlstеdt, Bo AG. Jonsson, Christian H. Lindh, Tina Kold Jеnsеn, Anna Bodin, Carin Jonsson, Staffan Janson, Shanna H. Svan. Prenatal phthalate exposures and anogenital distance in Swedish boys . Environmental health perspectives, 2014; DOI: 10.1289 / еhp.1408163

Доле је серија видео-пројекција са бројних актуелних конференција посвећених стручном праћењу опасних супстанци на фертилитет (плодност) људи и животиња. Међу светски признатим стручњацима из те области предњачи ендокринилог Шана Свон, а ту је и наш, ових дана веома популаран пулмолог, али пре свега холистичар и човек широких интересовања и схватања, Бранимир Несторовић. Вреди чути нешто од умних глава!