Улога спавања и сањања
- је различита.. фаза спавања представља одмор тела, а фаза сањања је одмор за мождане активности.
То су 2 слоја и два угла сагледавања исте појаве.
Свако спавање не подразумева и сањање, али зато се свако сањање дешава за време спавања осим у ситуацијама дневног дремежа, поремећаја или пак романтичног сањарења. Сањање је једна од фаза спавања и заузима око 20% времена укупног периода током ноћног одмора.
Знамо ли све о овоме?
Научници још увек много тога не знају, али и много тога откривају..
Спавање је периодично и физиолошко стање измењене свести тј. стање умањене будности, које прате смањена перцепција и реаговање на спољашње дражи.
Праћено је разним типичним и нетипичним радњама (хркање, окретање у кревету, трзање итд.) и биолошким процесима (измена срчане фреквенције, дисања, лучења хормона итд.).
Јавља се код свих животињских врста, од инсеката до сисара.
Биолошке функције спавања нису потпуно разјашњене, мада је јасно да мозак има користи од спавања.
Сматра се да је његова најбитнија улога одмор неурона и синапси, чиме се омогућава памћење и олакшава учење.
Здрава особа просечно спава 7-8 сати иако је потреба дужином спавања индивидуална (кажу да је Никола Тесла спавао дневно само пар сати). Са годинама старости, опада број сати проведених у спавању. Одмор је толико важан у животу човека да витални органи створени имају уграђене системе за одмарање. Централни нервни систем се одмара током сна.
Дневни одмор не може заменити ноћни. Људска бића су створена да би спавала ноћу, а била будна дању. Стања будности и сна су строго контролисана, те није добро тело дуго одржавати будним јер то утиче на природно функционисање. Први корак до доброг сна је редовна физичка активност, јер у њеном одсуству, долази до пренанпрегнутости мишића, а мишићна напетост умањује дубину и чврстоћу сна.
У експерименту обављеном средином прошлог века учествовала је група добровољаца који су ометани у фази сневања. Експеримент је показао да су учесници истраживања већ после неколико ноћи показали знаке патолошких промена, док су неки доживели и искуство халуцинација које се јављају након 4 ноћи без сна. Током нарушавања тока сна, прво страда функција когнитивног резоновања, па затим пажња, концентрација, емоције и мотивација.
У другом експерименту са математичарима којима је 48 сати потпуно забрањено спавање, последице су биле такве да испитаници нису били у стању да реше наједноставније математичке задатке. Такође, били су екстремно троми, успорих реакција и у понашању и у говору.
Услов за здрав сан је здраво проведен дан!
Довољна количина дневне активности која се одвија напољу, по могућности на сунцу, доводи до лучења неуротрансмитера серотонина који је задужен за стања среће и задовољства. Довољно серотонина дању олакшава лучење хормона спавања из пинеалне жлезде - мелатонина, а довољно мелатонина, који се лучи са првим сумраком доводи до здравог сна. Здрав, окрепљујући сан олакшава здраву дневну активност и ту се круг затвара. Дакле, да бисте лепо спавали ноћу, дању треба да будете прилично активни.
У овај чаробни круг јаве и сна уплиће се још нешто важно! Хормон мелатонин подстиче лучење хормона раста- соматотропина! Он се највише лучи док спавамо! Нису за џабе бабе причале да деца расту док спавају и да је спавање и због тога важно! Дакле - ако спаваш довољно, више ћеш да порастеш!
Како је хормон раста задужен и за чишћење тела од отрова и слободних радикала који су изазивачи озбиљних обољења, ако квалитетно спаваш - бићеш здравији! Ово чишћење је омогућено захваљујући глимфатичком систему и протоку ликвора - мождане течности, која окружује мождане ћелије које се ноћу смање и тако прошире међућелијски простор - "тунеле" да би чишћење било боље! Управо ова течност прикупља токсине, да би их затим, преко вена и лимфе избацила из тела. Овај процес се дешава највећим делом током спавања. Мањак сна и спавања, због гомилања ових отпада, доводи до озбиљних обољења - Паркинсоновог, Алцхајмеровог.. до повећања стреса, смањења меморије, концентрације..
За лучење овог хормона, окидач је мањак светлости у окружењу! За то је задужено, поред осталог и једно небеско тело - Месец који делује на Земљу изазивајући плиму и осеку, а у људском телу подстиче лучење мелатонина. Некада је овај процес текао у складу са природним биоритмовима - у сумрак почиње његово лучење и човек већ у року од сат времена има потребу да спава, а буди се са првим зрацима сунца. Данас то није тако! Много светлосних дражи увече смета лучењу мелатонина и заспивању и процес спавања је озбиљно угрожен! Ометачи су осветљени екрани ТВ-а, рачунара, телефона, разне лампе и лампице (чак и оне које потичу од угашених уређаја), светло које гори у соби или у ходнику током ноћи, осветљење које потиче од града и продире кроз прозор... листа је подужа.
Мањак мелатонина у градовима се сматра окидачем Алцхајмерово и Паркинсоновог обољења, срчаног и можданог удара и неких неуродегенеративних обољења.
Треба омогућити телу да ради свој посао - уређаје прописно угасити и не користити их сат-два пре жељеног времена за спавање, а ноћно светло у соби ни по коју цену не треба остављати. У томе највише греше мајке које светло остављају покушавајући да смање дечје природне ноћне страхове и тиме им створе зависност од ноћног светла не знајући да тиме озбиљно угрожавају здравље детета.
Дакле, пре спавања замрачите просторије, угасите уређаје и лампе и пустите мелатонину да ради свој посао за вас!
Спавање и сањање се регулише из више центара: из задњег мозга, тзв. старог мозга који је одговоран за регулацију свих животно важних функција. Конкретно, спавање регулише МОЖДАНИ МОСТ (ПОНС) који одређује ступњеве будности и свести, као и сан (РЕМ-фазу спавања).
Додатно, регулација иде и из предњег мозга, из његовог дела који се зове ХИПОТАЛАМУС, тј. његових супрахијазматских једара који регулишу наше животне ритмове. Један од тих ритмова је и дневни - циркадијални ритам, чији су важан део спавање и сањање.
Комплeтан процeс спавања нијe јeднак од почeтка до краја сна, вeћ јe подeљeн по фазама које трају по 90 минута. У току здравог и довољно дугог ноћног спавања, имамо по 5-6 оваквих фаза. Свака фаза сна игра другачију улогу у припрeмању вашeг организма за дан који слeди.
Постојe два главна типа спавања:
Нон-РЕМ тип сe састоји од три подфазe сна, од којих јe свака дубља од прeтходнe:
1. Подфаза 1 – прeлазак у стањe спавања – Ова фаза трајe отприликe 5 минута. Очи сe полако мичу испод капака, мишићна активност сe успорава и лакe сe можeтe „пробудити“. Ово јe полусвeсно стањe.
2. Подфаза 2 – лагани сан – Ово јe прва фаза правог сна, и трајe од 10 до 25 минута. Очи прeстају да сe крeћу испод капака, откуцаји срца сe успоравају и смањујe сe тeлeсна тeмпeратура.
3. Подфаза 3 – дубок сан – Ово јe фаза у којој јe тeшко пробудити сe, па чак и ако сe пробудитe, нeколико минута нe можeтe да сe прилагодитe и чeсто сe осeћатe гроги и дeзоријeнтисано. У овој најдубљој фази спавања, мождани таласи су јако спори. Активност идe од мозга ка мишићима, обнављајући физичку eнeргију.
РЕМ – фаза наглих покрeта очију (Rapyd Eye Movement - REM). Овако чудан назив потиче управо од покрета очних јабучица испод затворених капака јер сневач посматра сцену сна! РЕМ настајe отприликe након 70 до 90 минута од падања у сан, и у овој фази сe појављују снови. Очи сe брзо покрeћу, дисањe јe свe убрзанијe, нeправилнијe и плићe, број срчаних откуцаја и крвни притисак сe повeћавају. Током овe фазe, рукe и ногe су потпуно паралисанe. Зашто? Да не бисмо радили оно што сањамо! Буђење у једном делу ове фазе - пре или после РЕМ-а, доводи до непријатног осећаја који називамо парализа сна!
Мождани талас је запис који генерише машина која се зове електроенцефалограм (EEГ), а који представља разлику у потенцијалу између две тачке на површини лобање. Електричне промене региструју се у виду можданих таласа. Имамо неколико типичних типова можданих таласа: αβγΔθ и таласи REM-фазе.
Мождани таласи у РЕМ фази личе на тета таласе, али и на бета-таласе ментално активног будног стања, па су чак и интензивнији Велика фреквенца и мала амплитуда ових таласа су у складу са задатком који фаза снова има - прерадити све дневне утиске и нова сазнања; сећања разврстати и упаковати их на одговарајућа места; "пријемну кутију" очистити од података и тако је припремити за нове утиске дана који следи.
Уколико спавамо мали број сати, па су нам и фазе сањања скраћене - у нови дан улазимо ментално уморни, са смањеним капацитетом за пријем и обраду нових информација и когнитивне функције нам видно опадају.
Ако немамо довољно РЕМ-а због кратког ноћног спавања, ремете се и циклуси спавања, па РЕМ траје дуже у сваком циклусу, а и наредна ноћ буде богатија сновима. Мозгу ТРЕБА РЕМ ФАЗА до те мере да, ако неколико ноћи не спавамо, почињено да сањамо у будном стању, тј. да халуцинирамо!
Не само да бебе сањају, него је утврђено да се сања и у пренаталном периоду! До таквог закључка су дошли научници мерењем можданих таласа - РЕМ се појављује још пре рођења! Интересантно је да је код беба (и нерођених и рођених) много већи роценар РЕМ спавања него што је то случај код одраслих, код којих ова фаза заузима око 20% укупног спавања!
Зависи од тога која је фаза РЕМ-а по реду. У првој фази, сањање траје пар секунди; у другој десетак секунди до пола минута и тако редом сан јача - што се јутро више ближи - сан је дужи, па пред зору може да траје и пар десетина минута (погледај горњу слику са фазама).
Да! Сви сањају и то сваке ноћи! Чак и животиње сањају! Код беба, РЕМ фаза траје далеко дуже, а беба дуже и спава. То има смисла јер у РЕМ фази има много тога да обради јер је за бебу свет који је окружује пун информација које треба прерадити, процесуирати, а то се ради управо у РЕМ фази! Новорођенче првих дана спава и преко 20 сати, а будно је само кад једе или се пресвлачи! Често можемо да приметимо када се оно смеје током спавања - управо тада сања!
И они сањају. Само, квалитет сна зависи од тога да ли су слепи од рођења или су ослепели током времена. Ослепели сањају нормалне снове са ликовима и облицима из стварности видећих особа иако у будности не могу више да виде из простог разлога што су им ти визуелни утисци остали забележени у сећању. Слепи од рођења сањају неке форме и ангажују више утиске других чула, али како то стварно изгледа вероватно нећемо још дуго сазнати, као што не можемо да претпоставимо како изгледа њихово доживљавање стварности у будном стању!
Зато што се снова сећамо само ако се будимо у РЕМ фази. Има оних који се увек буде у Нон-РЕМ-у, па се снова никада не сећају и помишљају да уопште не сањају. Ипак, сви сањају, само се неки људи буде у фази сањања, па су својих снова свесни, а неки не!
Дефинитивно ДА!
10-20 минута дремке је права бомба енергије јер мозак не улази у дубље фазе спавања, па је и буђење лако. Устајемо окрепљени!
30-45 минута: Кажу да је дневни дремеж ове дужине идеалан да упропастите себи остатак дана. Ту се већ улази у дубље фазе спавања које се нагло прекидају без уласка у РЕМ. Следе мамурлук и успореност до краја дана.
60 минута: завршавају се плића и дубља фаза спороталасног спавања али опет без РЕМ-а, но телесни одмор је толико ефектан да се одражава и на ментални план. Краткотрајна поспаност брзо пролази, а освеженост и елан остају.
90 минута: цела једна фаза са све РЕМ-ом је заокружена! Ова "дремка" је идеална за ноћне птице које овако освежене могу и да "загазе" у ефикасан ноћни рад.
Зато, ако видите родитеље да су поподне мало прилегли - не дирајте их! Устаће окрепљени и далеко мање нервозни, а то је оно што се тражи :) Кратка поподневна дремка ће и вама помоћи своје обавезе ефикасније обавите у остатку дана.
А ако мислите да ћете дневним спавањем надокнадити ноћно неспавање - грдно се варате! Ноћно неспавање се не може надокнадити дању! Можемо ми мало да намиримо потребу за спавањем, али на дуже стазе последице су неминовне, најпре по когнитивне функције, а онда и по целокупно здравље.
Сновима, њиховим смислом и значајем, човек се бави од кад постоји људска раса. Интересантно је колико мало о себи знамо. Спавање и снови као њихов део, чине трећину нашег живота а ипак су и даље велика енигма.
Снови могу бити изузетно реалистични или магловити, испуњени најлепшим емоцијама, али и најстрашнијим призорима, могу бити разумљиви или збуњујући. Зашто сањамо? Постоје многе теорије, а прави одговор немамо. Не знамо још ни зашто спавамо, а камоли - зашто сањамо!. Неки научници сматрају да снови заправо немају никакву сврху, док други верују да је процес сневања кључан за ментално, емоционално и физичко благостање. Органицистичка теорија сматра да су снови резултат настојања нашег мозга да интерпретира стимулусе који током спавања долазе из спољашње средине. Друга теорија сматра да су снови заправо форма психотерапије јер је сневач у стању да креира везе између различитих мисли и емоција у окружењу у ком се осећа безбедно. Такође, људи се од давних времена баве и тумачењем снова верујући да сваки сан има своје скривено значење. Тако народ верује да, уколико сањамо слона, то значи да нас срећа прати у свим аспектима живота, смех значи долазак велике туге, а неуспех у сну значи здравље. Снови за многе имају пророчки карактер.
Сигмунд Фројд је тврдио да су снови "краљевски пут у несвесно", тј. начин да се спозна садржај тешко спознатљивиог људског несвесног и дејство људске сексуалности која је окосница свега! Снове дели на 2 слоја - манифестни и латентни. У манифестном садржају асоцијацијама трагамо за симболима који репрезентују људске страхове, жеље, либидо и тако откривамо латентни слој правог значења сна за индивидуу.
Карл Густав Јунг је тврдио да су снови прилика да спознамо значење личног несвесног али и елементе колективног несвесног и њихове архетипове.
Вероватно најпознатији сан био је сан једног од египатских фараона о кравама и кукурузу. Он је сањао да из реке Нил излазе седам јаких, подгојених и здравих крава, а одмах за њима седам слабих, мршавих и болесних крава које прождиру оне претходне. Одмах за тим уследио је следећи са седам великих и богатих стабљика кукуруза и седам малих и без зрна који прождиру оне добре. Египћани су протумачили овај сан као седам плодних година након којих ће наступити седам неплодних, што значи да би требало спремити довољно хране, што су и учинили. Испоставило се да су били у праву.
- један од најчешћих поремећаја спавања - особа шкргуће зубима док спава. Може да доведе до озбиљних оштећења зуба тако да је препоручљиво лечити га. Бруксизам може довести до бола у лицу и главобоље, а у тешким, хроничним случајевима, може довести и до артритиса. Већина бруксиста нису свесни да имају овај поремећај, Не постоји лек за овај поремећај, а лекари препоручују штитнике за зубе или ињекције ботокса.
Инсомнија - несаница или хипосомнија - проблем са заспивањем
Узрок могу бити климатска ситуација, бриге и проблеми, светло у окружењу, умор, године старости, поремећен ритам спавања због сменског рада, промена временских зона, непоштовања природних биоритмова; утицај појединих лекова, тешка храна или енергетска пића - чај, кафа, алкохол, ред-бул и друга слична пића..
Хиперсомнија - Претерано спавање, дуже од 9 сати.
Узрок - претеран умор, претходно недовољно спавање, болест (нпр. депресија али и обичнија болесна стања попут грипа), неки лекови који имају успављујући ефекат (бромазепам и сл.; антипсихотици..). Екстремни пример хиперсомније је тежак неуролошки поремећај Клајн-Левинов синдром праћен спавањем од 20 сати дневно а некада и по више дана. Може бити праћен хиперфагијом - прекомерним уносом хране (у будном стању) и хиперсексуалношћу. Сумња се на наследне предиспозиције, али и да је то последица аутоимуне болести. Поремећај је повезан са делом мозга који контролише апетит и сан.
Нарколепсија - овај синдром карактерише спонтано и нежељено падање у сан. Реч је о изненадним, понављајућим и неконтролисаним нападима спавања, при чему особа из будног стања изненада пада директно у РЕМ, тј. у сањање.. Породична истраживања упућују на улогу генетичких фактора у развоју овог поремећаја.
- је престанак дисања који може трајати и до 30 секунди, након чега се човек грчевито бори за ваздух. Тај циклус се може понављати током целе ноћи, а да спавач и није свестан, али је ујутру буди сувих уста и са главобољом. Могућа је поспаност током дана, значајан губитак памћења, отежана концентрација, губитак пажње итд. Лечење иде у правцу регулације тежине (јер је апнеа чешћа код гојазних), примене маски за дисање или чак, операције. Апнеа у неким случајевима може да проузрокује инфаркт, што је додатни разлог за лечење овог поремећаја!
Не спадају под категорију поремећаја.. То је појава да могућности да се током сна утиче на његов садржај и да се он тако ставља под контролу, па и утиче на ток сна. Особа је свесна да сања.
Многи млади људи су склони да експериментишу овом појавом и труде се да повећају капацитет и трајање луцидних снова. Тако вештачки остају заробљени утиском о спавању који имају током дана, што их претерано ангажује док су у будном стању и одвраћа од дневних активности и обавеза значајно им умањујући постигнућа.
- стање које карактерише неодољив нагон да се помера неки део тела како би се зауставило осећање нелагодности. Овај синдром најчешће погађа ноге, али такође може утицати и на руке и торзо. Померање погођеног дела тела пружа привремено олакшање. За ослобађање од овог поремећаја, неки лекари преписују антиконвулзанте, опиоиде (као што је метадон), или бензодиазепин, што је контроверзна пракса.
Месечарење - сомнамбулизам
Понављајуће еизоде моторичког понашања које почиње током спавања, а укључује устајање из кревета и ходање. Епизоде се јављају у првој трећини ноћи. Сећање на догађаје током месечарења је ограничено. Уочена је генетска предиспозиција (јер се уочава наслеђивање). Сомнилоквија је причање у сну и честа је појава. Има дијапазон од неразумљивог мрмљања до читавих разговетних секвенци монолога, па чак и дијалога којих се сневач након спавања не сећа. И месечарење и причање у сну се доводи у везу са генетиком јер се чешће јавља код сродника.
Ноћни страхови и море - Страхови су нешто блажа форма са наглим буђењем уз плач и тражење подршке; код деце нису необични јер деца током сна преживљавају интензивне догађаје од претходног дана. Има деце која се плаше заспивања, што може бити последица дечјег страха од нестајања, одвајања аод родитеља и губитка контроле. Море су далеко интензивнији, застрашујући снови који доводе до буђења, а страх наопн буђења остаје још неко време. До 50% деце има ноћне море у узрасту од 3-5 година. Ако су страхови претерани и учестали, код одраслих се спроводи лечење антидепресивима.
Ноћно умокравање (ноћна енуреза) - чешће је код деце, мада се може јавити и у одраслом добу - најчешће је одраз стреса који се испољава органски - ноћу, мада могу бити и органски узроци овог поремећаја.
Овај чудан (и изузетно редак) поремећај карактерише неспособност тела особе да препозна 24-часовни циклус спавања. Сходно томе, тело не дозвољава сан у нормалном обрасцу дан-ноћ. Ако се не лечи, овај синдром изазива промене циклуса сна и будности из дана у дан. Циклус сна се стално помера, и у једном тренутку се враћа у „нормалу“ али само на дан или два. У многим случајевима телу је потребно недељу дана да заврши један овако поремећен циклус. Овај синдром се скоро чешће дешава слепим људима.
Посебан вид поремећаја циклуса спавања се јавља код сменског рада (када радник често мења смене дневног и ноћног рада) или при промени временских зона, али то представља природно прилагођавање организма ситуацијама кроз које пролази. Свака учестала промена ове врсте угрожава психофизичко здравље.
Проблем који угрожава и хркача и укућане - узрок је сужење дисајних путева или постепено опуштање тонуса мишића који учествују у дисању (па се јавља са годинама) и доводи до сталног вапаја за ваздухом, мањка кисеоника у крви, лошије циркулације и допремања минерала до виталних органа као што је мозак, хроничног умора (због неадекватног ноћног одмора), лошије концентрације и радне ефикасности током дана, али и инфаркта, шлога... Лек може бити певање 15-ак минута дневно, чиме вежбамо мишиће грла и повећавамо серотонин који је предуслов доброг сна.
.. је уско повезана са РЕМ фазом током које је тело мишићно потпуно неактивно да тело не би радило оно што сневач сања. Настаје када се мозак, тј. спавач, „пробуди“ непосредно пре или после те РЕМ фазе, а тело остане парализовано... особа је свесна свега, али не може да се помера а често је пропраћена застрашујућим халуцинацијама. Све то може бити изузетно непријатно искуство.
Парализа може да траје неколико секунди, до неколико минута, па треба бити стрпљив док не прође. Доводи се у везу и са спавањем на леђима.
Иако су предмет интересовања током целе људске историје, ова тема није научно истражена у потпуности. Спорадичне потврде пророчких својстава неких снова нису довољне да би наука могла да задовољи све критеријуме научног истраживања, па ову тему препушта парапсихологији и мистици. Но,чињеница да нешто наука није потврдила не значи да то и не постоји.
Тумачења парализе сна у разним народима
Вијетнамско предање парализу приликом спавања части именом "ма де", што значи “Запосео га дух”.
Арапски језик користи термин Дјинн, који се користи и за духове.
У земљама југоисточне Азије ово се сматра посетом духова предака.
Кинези кажу: мачка му села на груди.
Стари Египћани су тврдили да је онај коме се ово деси нешто дебело скривио.
У неким европским земљама некада је повезивана са вампирима; у средњој Европи са демонима.
Јапанци јој дају име канасхибари (привезан, причвршћен за метал) или причају о некаквим аветињским лисицама које се ноћу пентрају по
људима.
У мађарском предању зове се lidércnyomás" ("lidérc- притискање") и везује се за вештице и разна друга натприродна бића.
Исланђани кажу: ”Имао сам Мару” Мара је стара исландска реч за мору, ђаволка који седи на нечијим грудима, снажно га
притискајући.
Курди користе реч "mottaka", верујући да зли дуси кажњавају неваљалу децу, седајући им ноћу на груди и гушећи их.
На Новој Гвинеји, парализа при спавању се зове "Suk Ninmyo"и у вези је са осветом светог дрвећа лошим људима.
У Турској се зове "karabasan" ("Мрачни притискатељ- буквално"). Замишља се као створење које напада уснулу децу.
Мексиканци парализу виде као напад духа преминуле особе-"se me subió el muerto" (мртвац ме је напао) или као вештичарење.
Клинофобија је интензиван страх од одласка у кревет, који је на срећу ретка појава.
Потребно је само 4 дана без сна да би човек халуцинирао.
Чаша вина пред спавање за бољи сан, што је уобичајен савет за здраве особе. изазива супротан ефекат код људи који имају проблеме са несаницом, тврди бечки лекар проф. др Хадемар Банкхофер.
Најбољи сати спавања за ваше тело су између 22 сата и 6 ујутро. То је време у коме је тело програмирано да ради према путањи сунца и месеца и 24-часовним природним кружењем унутрашњег телесног сата - и то је ван наше контроле. Током тог времена (22 ч- 6 ч ујутро) људско је тело предодређено да буде у стању одмора, поправки и детоксикације (избацивање сувишних производа и отрова) и обнове. Док живимо у складу са природним биоритмовима, са којима живи васцели живи свет, бићемо у стању психофизичке равнотеже.