Услов за здрав сан је здраво проведен дан!

Довољна количина дневне активности која се одвија напољу, по могућности на сунцу, доводи до лучења неуротрансмитера серотонина који је задужен за стања среће и задовољства. Довољно серотонина дању олакшава лучење хормона спавања из пинеалне жлезде - мелатонина, а довољно мелатонина, који се лучи са првим сумраком доводи до здравог сна. Здрав, окрепљујући сан олакшава здраву дневну активност и ту се круг затвара. Дакле, да бисте лепо спавали ноћу, дању треба да будете прилично активни. 

У овај чаробни круг јаве и сна уплиће се још нешто важно! Хормон мелатонин подстиче лучење хормона раста- соматотропина! Он се највише лучи док спавамо! Нису за џабе бабе причале да деца расту док спавају и да је спавање и због тога важно! Дакле - ако спаваш довољно, више ћеш да порастеш!

Како је хормон раста задужен и за чишћење тела од отрова и слободних радикала који су изазивачи озбиљних обољења, ако квалитетно спаваш - бићеш здравији! Ово чишћење је омогућено захваљујући глимфатичком систему и протоку ликвора - мождане течности, која окружује мождане ћелије које се ноћу смање и тако прошире међућелијски простор - "тунеле" да би чишћење било боље!  Управо ова течност прикупља токсине, да би их затим, преко вена и лимфе избацила из тела. Овај процес се дешава највећим делом током спавања. Мањак сна и спавања, због гомилања ових отпада, доводи до озбиљних обољења - Паркинсоновог, Алцхајмеровог.. до повећања стреса, смањења меморије, концентрације..

Спавање и сањање се регулише из више центара: из задњег мозга, тзв. старог мозга који је одговоран за регулацију свих животно важних функција. Конкретно, спавање регулише МОЖДАНИ МОСТ (ПОНС) који одређује ступњеве будности и свести, као и сан (РЕМ-фазу спавања). 

Додатно, регулација иде и из предњег мозга, из његовог дела који се зове ХИПОТАЛАМУС, тј. његових супрахијазматских једара који регулишу наше животне ритмове. Један од тих ритмова је и дневни - циркадијални ритам, чији су важан део спавање и сањање.

Мождани талас је запис који генерише машина која се зове електроенцефалограм (EEГ), а који представља разлику у потенцијалу између две тачке  на површини лобање. Електричне промене региструју се у виду можданих таласа. Имамо неколико типичних типова можданих таласа: αβγΔθ и таласи REM-фазе.

Алфа таласи - најзаступљенији таласи будне, опуштене особе са затвореним очима су алфа-таласи, фреквенције од 8 до 13Hz и волтаже од око 50 микроволти. Ови таласи су повезани са смањеним нивоом пажње и када се они генеришу, особа обично описује да се осећа опуштено и срећно. Заједно са тета таласима присутни код заспивања, у 1. фази.

Бета таласи- Када људи усмере пажњу на неки спољни објекат или интензивно размишљају, алфа-таласе замењују бета-таласи, који имају мању амплитуду и већу фреквенцију од преко 14 до 30 Hz. Повезани су са повећаном пажњом и будношћу.

Гама таласи - таласи, фреквенције од 30 до 80Hz, који су повезани са вишим менталним функцијама, повећаном концентрацијом и будношћу и обједињавањем информација из различитих делова мозга у смисаоне целине, .

Тета таласи - таласи дневног сањарења и поспаности, а присутни су, у првој, а затим и у 3. и 4. фази сваког циклуса спавања. Осим тога, појачано су присутни код стања присећања нечега, сањарења и медитације, а претеране тета активности су забележене код људи који имају поремећај АДХД. 

Делта таласи - ова врста таласа је карактеристична за бебе, као и за стање дубоког спавања без сна код одраслих, док се у будном стању код одраслих виђају само у случајевима повреде мозга. 

Рем таласи - таласи сањања - веома подсећају на мождане таласе будног и ментално активног стања, али су још веће фреквенције, што сведочи о интензивној менталној активности за време сањања. Такође, у РЕМ фази имамо и тета-таласе. 

Уколико спавамо мали број сати, па су нам и фазе сањања скраћене - у нови дан улазимо ментално уморни, са смањеним капацитетом за пријем и обраду нових информација и когнитивне функције нам видно  опадају.

Ако немамо довољно РЕМ-а због кратког ноћног спавања, ремете се и циклуси спавања, па РЕМ траје дуже у сваком циклусу, а и наредна ноћ буде богатија сновима. Мозгу ТРЕБА РЕМ ФАЗА до те мере да, ако неколико ноћи не спавамо, почињено да сањамо у будном стању, тј. да халуцинирамо!

Не само да бебе сањају, него је утврђено да се сања и у пренаталном периоду! До таквог закључка су дошли научници мерењем можданих таласа - РЕМ се појављује још пре рођења! Интересантно је да је код беба (и нерођених и рођених) много већи роценар РЕМ спавања него што је то случај код одраслих, код којих ова фаза заузима око 20% укупног спавања!

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/800-da-li-nas-mozak-spava-i-kada-smo-budni.html?fbclid=IwAR02yg07tXj-jVE547FDuyel4FyMx9EBkXN0qfr4EGhswYOQwvteqm11Xtw

Зависи од тога која је фаза РЕМ-а по реду. У првој фази, сањање траје пар секунди; у другој десетак секунди до пола минута и тако редом сан јача - што се јутро више ближи - сан је дужи, па пред зору може да траје и пар десетина минута (погледај горњу слику са фазама).

Да! Сви сањају и то сваке ноћи! Чак и животиње сањају! Код беба, РЕМ фаза траје далеко дуже, а беба дуже и спава. То има смисла јер у РЕМ фази има много тога да обради јер је за бебу свет који је окружује пун информација које треба прерадити, процесуирати, а то се ради управо у РЕМ фази! Новорођенче првих дана спава и преко 20 сати, а будно је само кад једе или се пресвлачи! Често можемо да приметимо када се оно смеје током спавања - управо тада сања!

И они сањају. Само, квалитет сна зависи од тога да ли су слепи од рођења или су ослепели током времена. Ослепели сањају нормалне снове са ликовима и облицима из стварности видећих особа иако у будности не могу више да виде из простог разлога што су им ти визуелни утисци остали забележени у сећању. Слепи од рођења сањају неке форме и ангажују више утиске других чула, али како то стварно изгледа вероватно нећемо још дуго сазнати, као што не можемо да претпоставимо како изгледа њихово доживљавање стварности у будном стању!

Зато што се снова сећамо само ако се будимо у РЕМ фази. Има оних који се увек буде у Нон-РЕМ-у, па се снова никада не сећају и помишљају да уопште не сањају. Ипак, сви сањају, само се неки људи буде у фази сањања, па су својих снова свесни, а неки не!

Дефинитивно ДА!

10-20 минута дремке је права бомба енергије јер мозак не улази у дубље фазе спавања, па је и буђење лако. Устајемо окрепљени!

30-45 минута: Кажу да је дневни дремеж ове дужине идеалан да упропастите себи остатак дана. Ту се већ улази у дубље фазе спавања које се нагло прекидају без уласка у РЕМ. Следе мамурлук и успореност до краја дана.

60 минута: завршавају се плића и дубља фаза спороталасног спавања али опет без РЕМ-а, но телесни одмор је толико ефектан да се одражава и на ментални план. Краткотрајна поспаност брзо пролази, а освеженост и елан остају.

90 минута: цела једна фаза са све РЕМ-ом је заокружена! Ова "дремка" је идеална за ноћне птице које овако освежене могу и да "загазе" у ефикасан ноћни рад.

Зато, ако видите родитеље да су поподне мало прилегли - не дирајте их! Устаће окрепљени и далеко мање нервозни, а то је оно што се тражи :) Кратка поподневна дремка ће и вама помоћи своје обавезе ефикасније обавите у остатку дана.

А ако мислите да ћете дневним спавањем надокнадити ноћно неспавање - грдно се варате! Ноћно неспавање се не може надокнадити дању! Можемо ми мало да намиримо потребу за спавањем, али на дуже стазе последице су неминовне, најпре по когнитивне функције, а онда и по целокупно здравље.

Сновима, њиховим смислом и значајем, човек се бави од кад постоји људска раса. Интересантно је колико мало о себи знамо. Спавање и снови као њихов део, чине трећину нашег живота а ипак су и даље велика енигма. 

Снови могу бити изузетно реалистични или магловити, испуњени најлепшим емоцијама, али и најстрашнијим призорима, могу бити разумљиви или збуњујући. Зашто сањамо? Постоје многе теорије, а прави одговор немамо. Не знамо још ни зашто спавамо, а камоли - зашто сањамо!. Неки научници сматрају да снови заправо немају никакву сврху, док други верују да је  процес сневања кључан за ментално, емоционално и физичко благостање. Органицистичка теорија сматра да су снови резултат настојања нашег мозга да интерпретира стимулусе који током спавања долазе из спољашње средине. Друга теорија сматра да су снови заправо форма психотерапије јер је сневач у стању да креира везе између различитих мисли и емоција у окружењу у ком се осећа безбедно. Такође, људи се од давних времена баве и тумачењем снова верујући да сваки сан има своје скривено значење. Тако народ верује да, уколико сањамо слона, то значи да нас срећа прати у свим аспектима живота, смех значи долазак велике туге, а неуспех у сну значи здравље. Снови за многе имају пророчки карактер.

Сигмунд Фројд је тврдио да су снови "краљевски пут у несвесно", тј. начин да се спозна садржај тешко спознатљивиог људског несвесног и дејство људске сексуалности која је окосница свега! Снове дели на 2 слоја - манифестни и латентни. У манифестном садржају асоцијацијама трагамо за симболима који репрезентују људске страхове, жеље, либидо и тако откривамо латентни слој правог значења сна за индивидуу.

Карл Густав Јунг је тврдио да су снови прилика да спознамо значење личног несвесног али и елементе колективног несвесног и њихове архетипове. 

• Стари Египћани и Грци  то су поруке од Богова
• Стари Римљани су им се обраћали како би од њих добили савет или пророчанство
• За будисте су снови знакови који пресецају путање мишљења
• За кинеске мудраце снови су догађаји онда кад се душа, хун, привремено одвоји од тела и тада може разговарати са духовима, душама мртвих или боговима.
• И Стари и Нови Завет су пуни снова које шаље Бог како би на тај начин пренео своје поруке и наредбе.
• Пророк Мухамед сматрао их је разговором између човека и његовог бога и свакодневно је са својим ученицима разговарао о њиховим сновима. 
• Стари Египћани су веровали да човекова душа у сну бива ослобођена телесних окова и урања у небески преокеан, да би након буђења, изронила подмлађена, освежена и очишћена. Праокеан је симболизовао царство мртвих.

Вероватно најпознатији сан био је сан једног од египатских фараона о кравама и кукурузу. Он је сањао да из реке Нил излазе седам јаких, подгојених и здравих крава, а одмах за њима седам слабих, мршавих и болесних крава које прождиру оне претходне. Одмах за тим уследио је следећи са седам великих и богатих стабљика кукуруза и седам малих и без зрна који прождиру оне добре. Египћани су протумачили овај сан као седам плодних година након којих ће наступити седам неплодних, што значи да би требало спремити довољно хране, што су и учинили. Испоставило се да су били у праву. 

Иако су предмет интересовања током целе људске историје, ова тема није научно истражена у потпуности. Спорадичне потврде пророчких својстава неких снова нису довољне да би наука могла да задовољи све критеријуме научног истраживања, па ову тему препушта парапсихологији и мистици. Но,чињеница да нешто наука није потврдила не значи да то и не постоји.

Тумачења парализе сна у разним народима

Вијетнамско предање парализу приликом спавања части именом "ма де",  што значи “Запосео га дух”.
Арапски језик користи термин Дјинн,  који се користи и за духове.
У земљама југоисточне Азије ово се сматра посетом духова предака.
Кинези кажу: мачка му села на груди.
Стари Египћани су тврдили да је онај коме се ово деси нешто дебело скривио.

У неким европским земљама некада је повезивана са вампирима; у средњој Европи са демонима.

Јапанци јој дају име канасхибари (привезан,  причвршћен за метал) или причају о некаквим аветињским лисицама које се ноћу пентрају по људима.
У мађарском предању зове се lidércnyomás" ("lidérc- притискање") и везује се за вештице и разна друга натприродна бића.
Исланђани кажу: ”Имао сам Мару” Мара је стара исландска реч за мору,  ђаволка који седи на нечијим грудима,  снажно га притискајући.
Курди користе реч "mottaka",  верујући да зли дуси кажњавају неваљалу децу,  седајући им ноћу на груди и гушећи их.
На Новој Гвинеји,  парализа при спавању се зове "Suk Ninmyo"и у вези је са осветом светог дрвећа лошим људима.
У Турској се зове "karabasan" ("Мрачни притискатељ- буквално"). Замишља се као створење које напада уснулу децу.
Мексиканци парализу виде као напад духа преминуле особе-"se me subió el muerto" (мртвац ме је напао) или као вештичарење.

• Процес спавања је толико аутоматски да о њему и не размишљамо, иако скоро трећину свог живота проведемо у сну. Човек просечно живи 78 година и отприлике 26 година проведе затворених очију - у спавању.

• Клинофобија је интензиван страх од одласка у кревет, који је на срећу ретка појава. 

• Потребно је само 4 дана без сна да би човек халуцинирао.

• Чаша вина пред спавање за бољи сан, што је уобичајен савет за здраве особе. изазива супротан ефекат код људи који имају проблеме са несаницом, тврди бечки лекар проф. др Хадемар Банкхофер.

• Најбољи сати спавања за ваше тело су између 22 сата и 6 ујутро. То је време у коме је тело програмирано да ради према путањи сунца и месеца и 24-часовним природним кружењем унутрашњег телесног сата - и то је ван наше контроле. Током тог времена (22 ч- 6 ч ујутро) људско је тело предодређено да буде у стању одмора, поправки и детоксикације (избацивање сувишних производа и отрова) и обнове. Док живимо у складу са природним биоритмовима, са којима живи васцели живи свет, бићемо у стању психофизичке равнотеже.